Iskreno se nadam da je U tihoj vodi najgori triler koji sam pročitao ove godine.
Mislim da je jasno svima da ja nisam stručan, niti je recenziranje knjiga moja profesija. Niti smatram da ono što pišem može da se nazove recenzijom, pre mojim ličnim utiscima/doživljajima o knjizi koju sam pročitao.
Meni je ovaj roman bio mlak. Ima zaplet i misteriju koja se provlači kroz roman ali sam stil pisanja mi nije legao. Izgledalo mi je kao da je Pola smislila roman, ali je prvo uzela neke psihoaktivne supstance i pod dejstvom istih ga napisala. Razgovori su mi bili često šturi, likovi mi nisi bili satkani lepo. Opisi su škrti. Dešavalo se da bude rečenica npr. “dobiću stan kad napunim osamnaest godina (ili dvadeset jednu, kako god)”. Valjda autor zna u kojoj je državi smestio roman i koji zakon važi tamo. Ako ne zna, posao je da istraži. A ako već ni to ne može, neka stavi jedan od ta dva broja i kraj. Ovako mi je izgledalo kao da ni ona sama nije sigurna pa eto neka čitalac bira. Opet, mogla je da prikaže koliko ne zna junakinja koja to izgovara, ali…
Naletao sam i na “neko” prilikom opisa. Kao neko ko je napisao jednu knjigu mogu reći da to može da prikrije nedostatak mašte za nešto, ali smatram da je to glupo i ne treba da se radi. “Otišli su do neke kuće na obali.” Lepše bi bilo da se ta kuća pretvori u belu, visoku, oronulu ili kako god. Pretpostavljam da je ovaj roman napisan posle Devojke iz voza (nisam ga čitao, niti gledao film), pa je malo brže napisan ponesena slavom. Možda grešim. Uglavnom, ovaj roman ne bih preporučivao ljudima, osim ako nemate šta drugo da čitate i ne košta više od 200 dinara.
Žao mi je što su mi utisci ovakvi kakvi jesu, ali opet. Kad pomislim na Karizija, na Brauna, na Agatu. Ovo je daleko ispod toga.
