Nakon što sam završio roman Priča o providnom kralju imao sam utisak da sam zamoren od čitanja dužih romana. Ali mi se i dalje čitalo nešto. Odlučio sam da presečem sa nekom knjigom koja se brzo i lako čita. I, čini se, da je Crna kafa bio sjajan odabir za to.
Dobra stara Agata Kristi je uvek siguran izbor ako ne znate šta da čitate a volite misteriju. Iako volim savremene triler romane, moram da priznam da mnogo uživam i u njenim delima. Posebno jer je period nastanka njenih romana period u kom nema moderne tehnologije. Nije lako čak ni telefonom komunicirati. A to ostavlja malo više prostora za nemogućnost komunikacije. A to ima svoju draž.
Iako se čini da na prvim stranicama saznajemo razlog zbog kog će delati Herkul Poaro, ipak je to slučaj tek kasnije, negde na prvoj četvrtini romana. Tada se dešava pravi zločin. I taj momenat kada se sve zamrači na minut me podsetio na film koji sam davno gledao. U pitanju je film Trag (Clue) iz 1985. godine, koji vam ovom prilikom preporučujem ukoliko volite dobre misterije uz dozu humora.
Čarls Ozborn je inače pretočio ovu priču u roman. Naime, Agata je prvobitno ovu priču napisala kao pozorišni komad. I on se zaista igrao neko vreme. A ova priča je napisana i izdata upravo po ideji Čarlsa i to povodom dvadeset godina od smrti slavne autorke. Ipak, on je uspeo toliko dobro da prenese njen stil pisanja da ako ne znate ovu činjenicu ne biste ni osetili da nije ona pisala roman.
