Pre svega sram me bilo što tek sada čitam Agatu Kristi! Čuo sam mnogo puta o njoj i njenim romanima, naravno sve najbolje. I pretpostavljao sam da su dobri čim ih toliko hvale. Pre neko veče sam gledao i Ubistvo u Orijent ekspresu. A sad je došao na red da pročitam roman Tajna dvorca Čimniz. Drug mi je rekao da se čitanje Agate ne računa dok se ne pročita ceo opus sa Poaroom. Gospodin Poaro će morati malo da sačeka, nažalost.
Sve pohvale, zaista. Njen stil pisanja je dobar. Uvlači te u ceo taj svet. Knjiga nije obimna, ni radnja nije razvučena tako da ne postoji ni mrvica dosade dok čitate knjigu. Pretpostavljam da su takve i ostale njene knjige i vrlo rado ću im se posvetiti prvom slobonom prilikom. Trenutno imam napravljen plan koje knjige da čitam jer čekaju već duže vreme na mene ali posle toga vraćam se Agati.
Smatram da je bespotrebno da tu sad naširoko opisujem kako sam doživeo ovaj roman jer je Agata veoma poznata i pretpostavljam da su svi koji čitaju pročiali bar nešto od nje. U kratkim crtama roman je vredan pažnje i osvaja. Naravno, poslednjih 20ak stranica su najuzbudljivije jer razrešuju celu misteriju i neke stvari nisam mogao da predvidim. Moram da priznam da se veoma divim Agati zbog toga, jer je maestralna u pisanju zapleta i navođenja na pogrešne tragove, tako da se glavni krivac nije mogao naslutiti. Bar ja nisam.
