Moram da priznam da se čitanje Sedam smrti Ivlin Hardkasl oteglo što zbog malo „težeg“ uvoda, što zbog obaveza. Iz sinopsisa sam znao otprilike o čemu se tu radi, ali prvih mnogo strana mi je trajalo čitavu večnost. Negde tamo tek od 100. ili tako nešto knjiga mi je postala veoma zanimljiva.
Generalno, priča je dobro zamišljena i dobro je ispričana. Imao sam vajb Agate Kristi kroz ceo roman zbog vremena u koje je smeštena. Samo mi je falio Poaro da iskoči negde. Početak jeste težak, ali posle knjiga drži pažnju.
Zanimljivo je i posmatrati isti dan iz više uglova, nikad o tome nisam pomišljao. Voleo bih da postoji način da tako nešto iskusim. Jedina stvar koju zameram još jeste što se tako malo zna o celom tom svetu petlje i da li vreme kad neko izađe iz petlje se vraća u momenat kad je otišao ili stari paralelno.
