Još jedna Agatina knjiga, još jedno uživanje u angažovanju moždanih ćelija. Video sam skoro da je Zlo pod suncem pročitala @vestica.iz.bajke i da je bila oduševljena. Zbog toga je ova knjiga neplanirano i meni došla u ruke baš sada iako nisam imao nameru da čitam Agatu skorije.
Ovo je zasigurno jedan od boljih Agatinih romana (koji sam pročitao) i zaista do trenutka razrešenja nisam mogao da naslutim ko je kriv i koji se motiv krije iza zločina. Priznajem, imao sam nekoliko teorija, ali nijedna nije bila „ona prava“. Likovi su maestralno razrađeni i zaista sam uživao na ovom ostrvu sa njima tokom prethodnih sunčanih dana.
Knjiga prvo na 80ak stranica rasplamsava letnju vrućinu na plaži uz mnoge neke razgovore koji se vode među ljudima koji su na odmoru. Igrom slučaja tu je i Herkul Poaro. Neki od gostiju slute da on ipak nije tu na odmoru i imao sam osećaj da su kao mala komuna svi tu na tom ostrvu. Takođe, čitajući knjigu jedva sam čekao da se desi zločin. Agata je toliko uljuljkala prvo pričom o odmoru da se zločin i ne predoseti (ako ne znate kakve knjige piše Agata i niste pročitali sinopsis).
Sumnjivi su svi, motiv imaju svi, ali ko je kriv? Agata, još jednom, maestralno navodi na pogrešne osobe i pogrešne tragove. Nekako iznova uspe da osumnjiči svakog lika koji se spominje na nov način, što je meni totalno zanimljivo. Dobra stara Agata! Inače, ne znam da li ste primetili ali korice za Agatine knjige u Laguninom izdanju su pomalo uniformisane, ali svaka na koricama ima i neke motive i predmete koji su ključni za rešavanje zločina u toj knjizi. Koliko je to prednost jer znate na koje stvari da obratite pažnju, opet ne bude olakšavajuća okolnost jer Agata ištrika priču odlično oko tog motiva.
