Kad god mi treba neko osveženje u vidu romana koji ću relativno brzo pročitati, upustiti se u njega i uživati, biram da čitam neku Agatinu knjigu. Ovog puta je došao red na krimi roman Satovi. Pre samog čitanja bacio sam pogled na goodreads komentare i mogu da kažem da sam ga čitao sa dozom straha da mi neće biti to to.
Manje-više moji utisci se poklapaju sa većinom tih komentara. Ovo definitivno nije jedno do najzanimljivijih dela Agate Kristi. Čak iako se navodi da je ovo jedan od slučajeva Herkula Poaroa, ipak je on u ovom romanu epizodna uloga (ako tako mogu da kažem) i ne dobijamo previše zabave u tom smislu, kao što sam navikao.
Ipak, sam zaplet je vrlo zanimljiv. Devojka daktilografkinja dolazi u kuću poslom i zatiče leš. Tu su i satovi koji pokazuju na određeno vreme, što dodatno komplikuje rasvetljavanje zločina. A onda se dešavaju još neke smrti. Jasno nam je da devojka nije kriva jer smo taj deo priče pratili iz njenog ugla, ali… Agata uspeva i na to da baci sumnju, kao i na mnogo drugih stvari. Čak je i veći deo romana upitno ko je žrtva.
Roman Satovi sam pročitao gotovo u danu, jer me je zaista kopkalo ko je sve to uradio i zašto. Ipak, prisustvo Kolina Lema mi je pomalo čudno, kao i delovi iz njegovog ugla. Jasno je na kraju romana šta će on tu i sve se lepo uklapa u priču. Ipak bih voleo da smo ceo roman pratili iz ugla inspektora Hardkasla.
Bilo je i boljih i lošijih romana od Agate koje sam pročitao. Ovaj je jedan od onih koji će vam držati pažnju tokom čitanja, ali na kraju sumnjam da ćete biti oduševljeni. Ili da ćete se osetiti veoma ispunjeno i prosvetljeno. Ipak, ako planirate da ga kupite učinite sebi uslugu i kupite ga na nekoj akciji. Za toliko vredi.
