Već duže vreme nisam čitao ništa od Dokazovih izdanja i iskreno počeo sam malo da kriziram. Istina, na policama se čekaju još dve nepročitane knjige iz njihove edicije Klasici, ali nekako ih čuvam za zimu, ne znam zašto. Jedva sam dočekao da Čuvar krokodila izađe i da zaplovim u jedan novi svet.
Vidim da je Katrine objavila već pet romana u serijalu Kopenhagen i iskreno jedva čekam da čitam naredne delove. Mislim da to najbolje opisuje koliko mi se ovaj roman dopao. Iznenađujuće mi je čudno da je roman nešto lošije ocenjen na goodreads-u. Istina, najviše ima četvorki, ali opet ima datih i nižih ocena.
Sinopsis dosta govori o kakvom se romanu radi, međutim koliko god otkriva donekle tok radnje, mnogo više je ostalo skriveno. Likovi su veoma obojeni i dato im je dovoljno života da retko koji lik možete da opišete u jednoj rečenici, a da to bude precizno. Počev od glavnog detektivskog para, pa do osumnjičenih, kao i njihovog okruženja.
Druga stvar koju je Katrine maestralno uradila jeste ljuštenje sloj po sloj nekih likova. Tako da prvo imate jednu sliku o njima, a neretko se dešava da kasnije promenite mišljenje tokom čitanja. Konstantno se otkrivaju neke nove sitnice i cela priča se menja i okreće.
Takođe, pohvalio bih zaplet radnje. Oni koji su čitali bi se možda zapitali koji tačno zaplet, jer taman kad mislite da je dovoljno zamršeno i zapleteno i da je vreme da vam autorka otkrije bar neku sitnicu ona iznenadi i zamrsi celu priču još malo. I tako iznova i iznova. Na kraju imam utisak da na neka pitanja nisam dobio odgovore i to je nešto što drugi mogu zameriti. Svelo se na nagađanje. A opet, možda će se nekad kasnije spomenuti i ta pitanja.
Čuvar krokodila je jedna od onih priča koje se bave porodicom i njihovim problemima i skrivanjima istih. Na kraju se ispostavlja da skrivanje nije rešenje. I sam naslov romana je dosta simboličan, kao i sjajne korice. Nisam razmišljao uopšte u tom smeru šta je zapravo čuvar krokodila, ali volim što je i to autorka lepo objasnila u jednom momentu. Tako da sve dobija smisao. Ne znam kada ću čitati novi roman ove autorke, ali iskreno nestrpljiv sam veoma.
Još jedna zanimljivost je da sam se malo teže odlučio i za najdražeg i za najmanje dragog lika u romanu. U obe kategorije sam se dvoumio između dve osobe. I na kraju sam nekako išao srcem. A mislim da mi se odavno nije desilo da sam toliko neodlučan.
