Skoro pa sam zaboravio koliko dobro Katrine Engberg piše! Njen drugi roman objavljen kod nas – Kuća leptira je sve ono što od jednog dobrog trilera očekujete. A ja mogu da kažem da sam po drugi put oduševljen njenim delom i da se nadam da će tako biti i ubuduće, jer je i prethodni roman – Čuvar krokodila, bio fantastičan.
Možda je i do mene koji (bar tako mislim) nisam zahtevan čitalac. Ali zaista mislim da je ovo jedan super triler. Glavna dva junaka – Jepe i Anete su nam već poznati. Ovoga puta, nažalost, ne rade baš zajedno. Ali to ne sprečava dobar zaplet i uzbudljivu i napetu priču u kojoj ćemo uživati. Veoma mi se dopalo što ovo nisu površinski likovi, već nam ih je autorka približila sa njihovim razmišljanjima, strahovima, vrlinama i manama. Oni su obični ljudi od krvi i mesa i imaju svoje muke i nesigurnosti. Dopada mi se što sam čitao i o tome.
A što se zločina tiče, ovo je još jedan Dokazov roman koji priča priču o vrlo neobičnim zločinima, pomalo i nesvakidašnjim. Po tome pamtim njihov roman DNK, a očigledno ću sada i ovaj. Posebno mi je zanimljiv početak romana – prvo bivamo upućeni u delo jedne medicinske sestre, a onda pet dana ranije otkrivamo beživotno telo u fontani.
Kao što autorka piše u zahvalnici, moram da primetim da ovo nije baš običan triler. Ukazuje nam na neke probleme u društvu, na određene grupe ljudi o kojima se možda i ne priča mnogo, ili mi ne znamo mnogo. Kuća leptira je roman posle kog se ostane zamišljen i razmišlja. Ovaj roman se tiče medicinskih radnika, a verujem da svako od nas ima ponešto da kaže o njima. No, ovo je roman i o osobama koje su mentalno obolele. I možda nemamo ogroman uvid u njih, ali nam autorka daje dovoljno da možemo da se upoznamo sa nekim problemima sa kojima se susreću i koliki je izazov raditi sa njima. To što neko nije kao mi, ne znači da je manje vredan ili da ne zaslužuje isti tretman kao i mi.
Dopada mi se i kako Katrine lagano priča priču, uopšte nemate poteškoća dok je čitate. Sve je tako pitko i prosto klizi. U više navrata je navodila da su neki od likova krivi i to mi je bilo zanimljivo. U jednom momentu mislim da je i nagovestila ko je ubica, ali to sam tek jasno razumeo na kraju romana zašto je to provukla u nekom njegovom delu. I ovde mi se desilo prvi put posle ne znam koliko vremena da sam uspeo da nešto i pogodim pre nego što sam otkrio u romanu – u pitanju je razlog zašto ubica radi to što radi.
Jedna zanimljivost je što se pogodilo da sam nosio majicu sa leptirima (sasvim slučajno) onog dana kad sam počeo da čitam roman. A druga stvar, trenutna jastučnica mi je sa motivima leptira. Izgleda je bilo suđeno da čitam ovaj roman. U svakom slučaju sam oduševljen i iskreno jedva čekam novi deo iz ovog serijala.
