Nova godina znači i pravljenje spiskova – kako onih šta je bilo najbolje u prošloj godini, tako i lista planiranih aktivnosti za narednu godinu. Shodno tome, ne čudi što je pred vama lista od 15 knjiga za 2026. godinu.
Od prošle godine sam uveo da pravim listu knjiga sa polica koje planiram da pročitam u tekućoj godini. I veoma mi se dopala ta aktivnost iako sam se oslobodio pritiska u smislu da ne moram striktno da se liste pridržavam.
Kako sam prošle godine bio previše optimističan, izdvojio sam 25 knjiga u 2025. godini, ove godine sam rešio da malo spustim loptu. Naime, ostalo je nepročitanih knjiga sa spomenute liste, tako da je ideja da ove godine isplaniram 15 knjiga koje nisam spominjao ranije. Naravno ideja je i da prošlogodišnju listu precrtam skroz, kao i ovu koja je upravo pred vama (i jednu knjigu sam već precrtao!).
Dakle, 15 knjiga za 2026. godinu sam odabrao po jednom jedinom kriterijumu – veoma mi se čita ova knjiga! I tako je za svih 15 knjiga! Pre same liste napomenuo bih samo da je redosled knjiga nasumičan, ne tražite simboliku u njemu.
Voli me više od svega na svijetu (Mira Furlan)
Od kada se pojavio roman Voli me više od svega na svijetu imam osećaj da me doziva. Sviđa mi se što su se utisci oko njega stišali, bar ne viđam više objave na Instagramu o njemu pa ću moći da se opustim i uživam u ovom romanu.
Uznemireni ljudi (Fredrik Bakman)
Bakman je Bakman i volim kako piše. Do sada sam pročitao četiri njegova romana i sebi sam obećao da ću pročitati i preostale romane. Kako me je roman Slika s morem oduševio i svi su mi rekli da je vrlo sličan Medvedgradu kupio sam i taj. Ipak, on je deo trilogije pa mislim da ću njega čitati pred sledeću Noć knjige a roman Uznemireni ljudi vrlo uskoro.
Dijamantsko oko (Kejt Kvin)
Još jedan roman u koji željno iščekujem da zaronim je Dijamantsko oko. Skoro sam čitao jedan od prethodnih romana ove autorke – Alisina mreža i oduševio me je i humorom i pričom. Jedini logični nastavak jeste da nastavim da čitam dela Kejt Kvin.
Kraljica ostrva blata (Donal Rajan)
Dokaz je izdavačka kuća koju volim i to nije tajna. Njihovo poslednje izdanje (trenutno) je Kraljica ostrva blata i već dva meseca stoji na polici. U prethodnoj Donalovoj knjizi Čudno cveće sam uživao, pa nekako očekujem da će i ova biti slična njoj po osećaju koji ću nakon nje imati, iako je sada radnja malo drugačija. Ako sam dobro shvatio sinopsis.
Krv tamnija od mastila (Aleks Pavezi)
Kažu da je roman Krv tamnija od mastila i više nego odličan triler. Ranije sam obožavao da ih čitam, u poslednje vreme sam proredio, ali se radujem čitanju. Nadam se samo da će ovo zaista biti triler vredan hvale i čitanja, jer mi treba nešto da me prodrma na taj način.
Zakotrljaj me oko svega (Snežana Radojičić)
Knjigu Zakotrljaj me oko sveta sam nepravedno zapostavio i stoji duži niz godina na polici. Od nje ne znam šta očekujem, pa ne očekujem ništa. A opet, imam neki osećaj da je vreme da je pročitam, da nešto u njoj čeka samo mene. Stoga, biram da je pročitam ove godine.
Gospodar igre (Sidni Šeldon)
Roman Gospodar igre je još jedan roman o kom ne znam ništa. Sidni Šeldon je autor za kog sam više puta čuo, ali do sada nisam čitao njegova dela. Sestra se gotovo kune u njegova dela koliko su dobra i tvrdi da će mi se roman dopasti. Jedva čekam da otkrijem da li je u pravu.
Nebeske reke (Elif Šafak)
Pronašao sam fotografiju u telefonu kad sam kupio Nebeske reke i prošlo je šest meseci od tada. Vrlo čudno da mi toliko neka knjiga Elif Šafak stoji na polici, tako da ću uskoro to morati da promenim. Njeni romani su mi nekako topli i volim da se upustim u njene priče. Čini mi se da mi to budu oaze duševnog mira.
Petrijin venac (Dragoslav Mihailović)
Kada su u pitanju ovakva dela (sad će neko da se pita kakva ovakva) imam potrebu da priznam da nisu moj prvi izbor za čitanje. Ne zato što mislim da su manje vredna, već što imam utisak da nekako još nisam dorastao tim velikim domaćim delima. Znam, to je moje lično uverenje i ne mora da ima veze sa realnošću.
Shodno tome, biram da krenem tim putem baš sa romanom Petrijin venac. I da od 2026. godine pa nadalje – čitaću bar jedno veliko domaće književno delo godišnje. I eto prilike da se među 15 knjiga za 2026. godinu pronađe upravo i ova. Mada, nije isključeno da ovu želju upotpunim čuvenim delom Derviš i smrt.
Jevanđelje po Isusu Hristu (Žoze Saramago)
Prilikom junske Noći knjige 2024. godine nisam bio u prilici da istu obavim lično pa je to učinila drugarica za mene. Jednu željenu knjigu od Saramaga (Putovanje jednog slona) nisu imali na stanju pa je ona umesto te uzela Jevanđelje po Isusu Hristu. Da li bih je ikad kupio lično? Možda nakon nekih drugih pročitanih knjiga. Na prvu mislim da ne. Ali neka to bude dobar razlog da probam da zađem u neke nove čitalačke svetove. Dok to ne uradim ne mogu zapravo da znam da li su za mene.
Peščani sat (Garet Rubin)
Ko god prati blog ili me malo pomnije sluša, zna da na sva usta spominjem knjigu Pogledaj me u oči kao jedno sjajno delo koje se pojavilo i kod nas od prošle godine. Roman Peščani sat već više od godinu dana priželjkujem i pre neki dan kad sam osvestio koliko dugo ga želim samo sam otišao do knjižare i kupio ga.
Jedino što znam o njemu (a što me veoma privlači) jeste da je roman sa dva lica, tj. polovina knjige se čita sa jedne, a polovina sa druge strane. Na nama je odakle ćemo da počnemo da čitamo i na taj način ćemo stvoriti vrlo zanimljivo čitalačko iskustvo.
Mala sreća (Klaudija Pinjeiro)
Sloba je prošle godine pisao gostujući članak na mom blogu i baš je izabrao da piše o romanu Mala sreća. Još tada, na osnovu njegovog teksta, znao sam da želim da ovaj roman pročitam. Iskoristio sam priliku da ga nabavim, ali za sada stoji na polici. Verujem da će 2026. godina biti kada ću i lično da pročitam roman Mala sreća.
Nigde nema te (Jelena Bačić Alimpić)
Sa spisateljskim delima Jelene Bačić Alimpić sam se upoznao minulog leta nakon što sam pročitao njen roman Krojač. Dojmila me je i priča i konstrukcija priče i povezanost likova. Ništa mi tu nije smetalo, baš naprotiv. A onda sam imao priliku da je i lično čujem kako govori o svojim romanima, prilikom gostovanja u gradskoj biblioteci Vladislav Petković Dis u Čačku, gde je održala književno veče. Jedna vrlo topla i prijatna osoba koja nam je pričala o nekim idejama iz kojih su nastali neki njeni romani. Ovaj sam pozajmio od drugarice pa je u planu prvo njega da pročitam, a potom imam nameru da pročitam Ringišpil.
Dve kule (Dž. R. R. Tolkin)
Na prošlogodišnjoj listi mi se u planu našao roman Družina prstena. Ove godine je ideja da taj serijal završim, a da bi bio završen prvo je na redu da pročitam drugi deo trilogije a to je Dve kule. Kako mi se dopala prva knjiga jer mi je dala više objašnjena i postale su mi neke stvari jasnije, tako verujem da će biti i sa drugim delom. Iako znam u glavnim crtama radnju zbog filma, radujem se da pročitam sve to i kako je Tolkin zamislio, jer verujem da je došlo do nekih izmena u filmu.
Četvrto krilo (Rebeka Jaros)
Za kraj, ali ne i najmanje važno jeste serijal koji započinje romanom Četvrto krilo. Milica (@bymilicas) i ja imamo sličan čitalački ukus, a njoj se ovaj roman izuzetno dopao. Kako je roman obimniji planiram da biram da ga pročitam kada budem imao nekoliko dana lufta za sebe. Osećam da će to biti priča koja se ne ispušta iz ruku.
Za kraj, napomenuo bih da je ovo lista planiranih knjiga i siguran sam da će neke ostati nepročitane u 2026. godini. Neke druge će biti objavljene i više će me zanimati u trenutku. Sve je to u redu, dešava se. Ali mi je glavni plan da od 75 nepročitanih knjiga na policama u narednu, 2027. godinu uđem sa manjim brojem, tj. da bude ispod 60 knjiga.
Želja mi je da ne gomilam previše nepročitanih knjiga, već da kupujem bez griže savesti i uživam u njima, a da mi na policama mesto ne zauzimaju knjige koje mi se ne dopadaju ili za koje ne znam kada ću ih čitati. Do tada, uživajmo u čitanju!
