Pogledaj me u oči

Ovaj tekst bih započeo jednom pitalicom – Da li je moguće čitati knjigu ponovo a da je zapravo čitate po prvi put? I odmah ću vam odgovoriti na istu – Jeste! Ako se pitate kako odgovor ćete pronaći već na prvim stranama romana Pogledaj me u oči.

Prethodni put sam čitao hrvatsko izdanje ovog romana pod nazivom Prijelazi i malo je reći da sam bio oduševljen. Ali baš oduševljen. I onda sam video da je preveden roman i u Srbiji a to je bila idealna prilika da ga dve godine kasnije pročitam još jednom, ali po prvi put.

Za one koji nisu čitali u pitanju je roman koji se može čitati na dva načina – linearno, od prve do poslednje stranice, i još jednim redosledom koji je naznačen u knjizi i na taj način „skačete“ sa poglavlja na poglavlje. Ovoga puta sam čitao linearno roman i mogu reći da mi se dopalo.

Iskustvo prilikom ovog čitanja je kao da krenete da heklate neku stvar i ostavljate brojne završetke sa strane, a onda kako roman dalje odmiče tako se jedan po jedan kraj niti hvata i na kraju se spajaju u jedan prekrasni odevni predmet.

Iako je prošlo dve godine sećao sam se površinski nekih stvari, ali sam većinu zaboravio. To nije umanjilo moje uživanje dok sam čitao ovaj roman. Na kraju mi je drago što sam ovaj roman pročitao ponovo i mogu reći da sam se ponovo zaljubio u njega. Nakon čitanja romana Pogledaj me u oči sam uhvatio sebe u nekoliko navrata da razmišljam o duši. Da li je i mrvicu moguće sve ono što piše u romanu? Postoji samo jedan način da se sazna.

Ono što pokušavam da kažem je da je autor toliko verno predstavio sve u romanu, toliko je realistički i zanimljivo da roman postaje vaša stvarnost. I same korice su mnogo divne, meni očaravajuće. A tako je i unutar korica. No plašim se da bilo šta detaljnije komentarišem da ne bih odao previše i pokvario iskustvo čitanja ovog sjajnog romana.

Ipak, spomenuću dva detalja. Prvi je prva rečenica u predgovoru koju sam već spomenuo dok sam pisao utiske o romanu Prijelazi. I dalje mi je ta rečenica neverovatna.

Drugi detalj su prve rečenice u poglavlju Alula – ona koja pamti i onaj koji zaboravlja. Ko su oni? Kako su povezani? I kakve su njihove sudbine? I da li biste bili na njihovim mestima?

Veoma me zanima da saznam. I nadam se da će se nekad održati neki book club sa ovim romanom, voleo bih da mu prisustvujem i diskutujem. Posebno bi bilo zanimljivo što bi neki čitaoci čitali na jedan, drugi na drugi način.

Ne treba zaboraviti da je ovo roman prvenac nove izdavačke kuće Saga books, ovom prilikom želim da im poželim srećan početak i mnogo kvalitetnih romana koje će objaviti.