Nikad lepši početak februara! Kakva knjiga! Doduše, moram da budem iskren, početak mi je malo bio težak jer mi je manje-više sve bilo poznato i onda sam otprilike znao šta me očekuje. Ipak, već posle nekih 150ak strana Igra prestola je počela da me uzima pod svoje i kad god sam imao vremena nisam je ispuštao iz ruku.
Nije tek tako Martin jedan od najpriznatijih pisaca epske fantastike trenutno. Ovo ogromno čudo od knjige je dokaz. Verovatno bi knjiga imala bar 1000 strana da su font i margine standardni za Lagunina izdanja. Samo da se ovaj tekst otkuca treba vremena, a zamislite tek da neko sedne i napiše sve ovo i to je tek početak! Stvarno svaka čast!
O samoj radnji je suvišno pisati, pretpostavljam da je većina bar gledala seriju ako nije čitala knjigu. Ono što mi je bilo zanimljivo je da se u prve tri ili četiri knjige ne pojavljuju poglavlja iz ugla Sersei, što mi je bilo fascinantno jer je ona ipak jedan od bitnijih i zapaženijih likova i čini se da je ona glavni igrač kada je u pitanju Igra prestola. Ali se i na ovaj način njen lik dosta dobro dočarao. Moram da priznam da me oduševljava. Serija nije odstupala od knjige, ali mi je knjiga pomogla da neke sitnice bolje shvatim.
Portretisanje karaktera je savršeno! Opisi događaja je prelepo! Prosto gutate ove stranice. Čudesno je kako se radnja odvija na tri, četiri mesta i sve je to lepo uklopljeno i sve se lepo isprati. Arja me još jednom oduševila. Tu je i Mormont koji kroz razgovore sa Džonom stvara jednu dobru sliku i uči nas nekim stvarima. Sva ta previranja u likovima su mnogo vidljivija kroz knjigu, jer čitamo kako se osećaju.
Na trenutke nisam bio siguran da li ću se oduševiti ovom knjigom ili ne, ali ipak jesam. Ipak me je uzela pod svoje i jedva čekam da nastavim dalje da istražujem ovaj svet. I drago mi je da sam saznao za njega. Svašta bih nešto pisao, a opet imam utisak da je sve suvišno jer se zna da je Martin prosto mnogo dobar posao uradio.
