NAJ knjiga godine

406

Obično kada se godina privodi kraju sumiramo svoje uspehe, rezultate, svoja postignuća, osvrćemo se i gledamo šta smo sve uradili ili nismo stigli, pravimo planove za narednu godinu i slično. Već treću godinu za redom, na kraju brojim koliko sam čijih naslova pročitao, koja mi se knjiga kog izdavača najviše dopala, koja najmanje, bez koje sam mogao, a o kojoj mislim i dalje. Goodreads nam u čitalačkom izveštaju između ostalog i navede koja je najkraća a koja najduža knjiga koju smo pročitali, ili koja je najbolje a koja najlošije ocenjena knjiga.

Ipak, dešavalo mi se da postoji bar jedna knjiga koju sam pročitao u toku godine koja se ne uklapa ni u jednu od tih kategorija, ali je ipak po nečemu ostavila utisak, pamtim je i dalje. Ne mora nužno da to bude dobro ili kvalitet, jednostavno ona je tu. Zato sam rešio ove godine da zamolim nekoliko dragih ljudi iz života, ali i bukstagram zajednice da kažu koja je njihova knjiga godine, koja je na njih ostavila najveći utisak i da nam kažu po čemu je to pamte.

NAJpotresnije knjige godine

Ako dugo gledaš u ponor i Ljudi bez grobova

Mnogo različitih knjiga oplemenilo je ovu godinu. Bilo je onih koje su me dirnule duboko u dušu, one koje su me nasmejale, rastužile, zapanjile, namučile… Mnogo superlativa se provlačilo, ali sam ja odlučila da izdvojim NAJpotresnije knjige, obe od istog autora, pročitane jedna za drugom. U pitanju su „Ljudi bez grobova“ i „Ako dugo gledaš u ponor“.

Ljudi bez grobova

Sjajan roman, „Ljudi bez grobova“, bavi se teškim odrastanjem, traženjem istine, siromaštvom, talentima glavnog junaka, neiskorišćenim šansama, mladalačkim zaljubljivanjem, gubljenjem prijatelja, mnogim razočaranjima i mnogim smrtima. Glavnom junaku Semiru majka  je umrla na porođaju, otac je ubica, zadirkuju ga u školi zbog mucanja, a on traži beg u najveću ljubav, čitanje. Sasvim slučajno saznaje  za pravog oca i za brata blizanca, nesposobnog i nepokretnog.  Jedan zagrljaj i suze, doneće toplotu u njegovoj duši i telu. Ona prelazi i na nas čitaoce, posle sve jeze koja se provlači kroz celo delo.

Drugi roman donosi još više muke. Priča prati težak život junakinje koja bi sve učinila da pomogne svojoj porodici. Sve vreme biva ponižavana, ali  ćuti i trpi. Taman kada smo pomislili da joj se sreća osmehnula i da će život biti bolji, nižu se nove muke i nesreće. Davno počinjeni greh donosi prokletstvo deci, a onda i deci njihove dece. Nestaje sve što dotaknu i čemu se raduju. Mnogo toga ćete naći u ovom romanu: prokletstvo porodice, sujeverje, stid, glasine, osuđivanja…

Ako dugo gledaš u ponor, i ponor gleda u tebe.

Enes Halilović

Srdačan pozdrav,
Jasmina Obrenić

NAJmaštovitija knjiga godine

Kraj raspusta i druge priče

Autorka Ana Miloš obradovala nas je ove godine sa svojim nagrađenom zbirkom “Kraj raspusta” koja je u Booka izdanju dobila i nekoliko novih priča u kojim autorka veoma vešto provlači motive magijskog realizma i fantastike. Svet koji je Miloš kreirala na momente se dosta razlikuje od našeg – u njemu žive muškarci koji su stari skoro dva veka i žene visoke tri metra, ali skoro svi njeni likovi se, poput nas samih, u tišini bori sa osećanjima usamljenosti i nerazumevanja.

Jednostavnost jezičkog izraza Ane Miloš čini ovu zbirku pitkom da je dovoljno da se uz nju provede jedno podne ili veče, a zbog upečatljivosti i maštovitosti njenih priča – sigurno se neće pokajati ako baš ona bude jedan naslov kojim sebe častite za praznike.

Bobana

NAJrealističnija knjiga godine

Ako vam nije dovoljno realnosti koja vas okružuje ili ako je mnogo puta niste svesni, prepustite se Seleniću, maestru pisane reči.

Knjiga „Ubistvo s predumišljajem“ obeležila je moju 2021. godinu kao ono štivo u kojem vas pisac povlači za sobom već na prvim stranicama, nastojeći da iz rečenice u rečenicu probudi raznolike osećaje u vama, od sreće i zadovoljstva, do besa, tuge i razočarenja. Selenić ne samo da prati lične sudbine svojih junaka, već nastoji da kroz šire okvire, poput istorijskih i društvenih, donese i što vernije prikaže na stranicama svog romana atmosferu koja je vladala posle Drugog svetskog rata.

Ubistvo s predoumišljajem

Intersantan je i njegov paralelan tok praćenja sudbina, bake i unuke, njegove paralele i viđenja ovih ličnosti u vremenima i okolnostima u kojima su živeli, koliko su bile slične, a koliko su se razlikovale. Jednostavno, Selenić vam ne dopušta da odložite njegovu knjigu, već vas vodi u lavirint  društvenih, političkih, psiholoških, socioloških zbivanja koja su ostavila upečatljiv trag, a koje je on verno dočarao. U ovoj knjizi ne očekujte srećan kraj, jer on ne postoji, bol i patnja su dominantnije, a Selenić zna da je tako mnogo puta i u životu, te želi da u ovoj knjizi svet prikaže iz realističnog ugla. Za kraj, najbolje u svemu u vezi sa ovom knjigom je to da, postoji i film koji maltene može ravnopravno da stoji uz nju, jer su zaista odličnim ulogama glumci predstavili duh jednog vremena, i opovrgnuli onu čuvenu rečenicu da „film nikada ne može biti bolji od knjige“.

Preporuka kako za roman, tako i za film, pogotovu za istinske obožavaoce domaće književnosti i kinematografije, a zasigurno ćete nakon čitanja knjige i gledanja filma, rezonovati svet koji vas okružuje bar za nijansu drugačije.

Milena Ocokoljić

NAJveće iznenađenje godine

Kao neko ko ne čita mnogo naučnu fantastiku, jeste začuđujuće da je ova knjiga jedna od onih koje su mi bile najveće iznenađenje u prošloj čitalačkoj godini, a u pitanju je roman “Deca vremena“ Adrijana Čajkovskog.  Ako vas bar malo zanima ovaj žanr, nemojte ga preskočiti.

Deca vremena

U “Deci vremena“ Zemlja već dugo nije mesto na kom se može živeti, te naučnici pokušavaju da nasele druge planete u galaksiji, da ih teraformiraju tako da budu moguće za život. S jedne strane, tu je naučnica Avrana Kern, koja ima zadatak da teraformira jednu planetu tako što šalje majmune u jednoj kapsuli, a u drugoj nanovirus koji će tim majmunima omogućiti bržu evoluciju. S druge strane, tu je brod-arka Gilgames, koja nosi nekoliko stotina kriogenizovanih ljudi, spremnih da život nastave na nekoj novoj planetu. Međutim, greškom u koracima, planeta Kernove neće izroditi novu rasu ljudi poteklih od majmuna, već će nanovirus pokupiti mali pauk, i vremenom će se stvoriti nova rasa velikih arahnida koji konstantno evoluiraju.

Iako govori o ogromnim paukovima koji evoluiraju i stvaraju potpuno novi i svoj društveni poredak, ovo je jedna neverovatna priča o tome kako bi evolucija neke druge rase tekla, i postoji toliko paralela koje mogu da se povuku sa evolucijom ljudi na Zemlji. Šta je religija? Šta je duhovnost? Šta je to biti timski igrač i zajedno se boriti za neko bolje sutra? Čajkovski govori u padu čovečanstva,koji se u ovom trenutku vraća nekoj vrsti feudalizma, i usponu nove rase, koja kako evoluira, počinje da razmišlja, da uči da komunicira, da shvata da možda nismo sami u univerzumu te stvara svoju religiju.

Marko Kovačević

NAJemotivnija knjiga godine

Ova godina je bila čitalacki vrlo loša za mene. Nisam pročitala mnogo knjiga, a još je manje onih koje su se izdvojile na neki način. Kada sam pogledala sve pročitano, znala sam da će se ova knjiga naći u grupi naj knjiga. Nije bila najbolja, ali jeste definitivno najemotivnija.

Hiljadu njegovih poljubaca

Ova knjiga je u meni probudila mnogo emocija i to ne zbog ljubavi dvoje tinejdžera, već zbog zapleta koji daje ozbiljniju dimenziju ovoj YA knjizi. Kada zbog knjige osetim ljutnju, sreću, strepnju, strah, uzbuđenje, tugu i još mnogo toga moram je staviti u najemotivnije. Ona nam govori o životu, ljubavi, prijateljstvu i svemu što jedan tinjedžer proživljava u tom periodu. Kao dodatak na to, dolazi i more isplakanih suza, ali to je možda samo do mene. 😀 Pratimo Runa i Popi koji se upoznaju kada su imali 4 godine. Kroz odrastanje postaju najbolji prijatelji i nerazdvojni su dok se Run ne odseli sa roditeljima u Norvešku. Nekoliko godina kasnije on se vraća, ali Popi i on su potpuni stranci. Kako će se dalje razvijati prica pročitajte sami.

Za kraj vam ostavljam samo jedan citat:

Zašto moramo da čekamo da nam ponestane vremena kako bismo počeli da ostvarujemo sve ono o čemu smo sanjali, kada smo nekada imali sve vreme ovoga sveta? Zašto ne gledamo onoga koga volimo kao da ga poslednji put vidimo? Zato što, kada bismo tako činili, život bi bio tako vitalan. Život bi bio stvarno i potpuno proživljen.

Tili Kol

Dragana Bogdanović

NAJoriginalnija knjiga

Ako je neko redovno ili bar povremeno čitao blog ili pratio moje utiske na instagramu, nije mogao da ne primeti moje oduševljenje romanom Ko su oni bili. I na kraju ne mogu da zamislim da za bilo koju drugu pročitanu knjigu u 2021. godini kažem da je to moja knjiga godine.

Ko su oni bili

Pre svega, to je roman o kom sam se najviše raspisao, to je čije sam utiske jedva čekao da podelim sa svetom i to je roman zbog kog se radujem kad ga neko pročita i oduševi se. Brat moj i dalje koristim kao uzrečicu i svaki put kad izgovorim setim se ove knjige.

Definitivno je ovo roman koji ću dugo pamtiti i mislim da nešto slično neću skoro pročitati. Zbog ovog romana sebi u Novoj godini želim da više istražujem žanrovski. Nadam se da ću pročitati više originalnih i drugačijih priča od svega što sam pročitao do sada i da ću, pre svega, uživati u čitanju. Srećna Nova godina!

Dejan/Petar

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Like
Close
Petrov svet Tiny Salt theme © Copyright 2020. All rights reserved.
Close