Ovog petka želim da vam preporučim jednu predstavu. U pitanju je Sedam sati sunčeve svetlosti. Mislim da je dovoljno reći da u predstavi igraju Anica Dobra i Mirjana Karanović. Mada ne treba zanemariti ni Minu Sovtić i Bojana Dimitrijevića.
Ovih četvoro bića na sceni će nešto duže od sat vremena držati vašu pažnju i prikovati vas za stolice da nećete moći da odvojite pogled od njih. Utoliko je utisak veći što ako čujete da se u predstavi spominje rak i pomislite da će to biti jedna teška i tužna predstava sa veoma napetom atmosferom.
Kada sam video da u gradu gde živim gostuje predstava Sedam sati sunčeve svetlosti i da u njoj igra Mirjana Karanović odmah sam odlučio da idem. Nije bilo pitanje ni da li imam neke obaveze, ni koliko košta karta, ni kakvo će vreme biti ili bilo šta četvrto. To je glumica uz koju sam rastao i kojoj sam se mnogo puta oduševio zbog svog umeća. A posebno sam je zavoleo slušajući neke njene intervjue i upoznajući je kroz neke njene stavove.
Onda sam saznao da se u predstavi radi o raku. Baš teška tema. Utoliko teža ako ste nedavno izgubili bliskog člana porodice od te bolesti. I teška tema ako je još jedan član porodice prošao kroz tu agoniju, ali uspešno. Strah da će se probuditi neka loša sećanja je bio prisutan, ali sam i dalje želeo da idem. Želeo sam da doživim Mirjanu Karanović u pozorištu.
Osećaji tokom predstave…
Predstava počinje, Anica Dobra je otvara, kreće da se razvija priča. Malo je reći da sam ostao bez daha kada je čuvena Mira izašla na scenu. A onda narednih sat vremena sam uživao. Nisam mogao da odlučim ko mi se više dopada kako igra, u koga da gledam. U isto vreme su mi tako nerealni i tako bliski. Pričaju o temi koja je bila tema i u mojoj kući. Uz to, pričaju o njoj na krajnje neočekivan način.
Ovo jeste predstava sa teškom tematikom i bolno je gledati je na momente. Ali ovo je predstava koja daje snagu, leči srce i nosi važnu poruku – brinite o sebi. Ovo je predstava koja budi osećanja, empatiju i snagu zajedništva. Pojedini duhovi prošlosti će se probuditi tokom nje i na samoj sceni, ali ljubav sve to uspeva da prevaziđe. A to je ono što nam je danas (čini se više nego ikad) potrebno.
Bio sam oduševljen kako niko od glumaca ne viče, niko ne nosi mikrofon, a opet se jasno čuju. U pojedinim momentima šapuću a opet kao da su pored mene. Za razliku od nekih drugih predstava na kojima sam bio i nisam uspevao da čujem sve. Imao sam utisak da su tu samo zbog mene, da sve svoje napore ulažu da meni bude lepo. I verujem da je svakom od nas bilo izuzetno lepo. I verujem da su uspeli u tome.
Nakon predstave drugarica i ja smo bili zajedno još pola sata, pokušavali smo da pričamo ali je jasno bilo da smo oboje nemi. Ponavljali smo neke replike iz predstave, pričali o nekim scenama, bili smo oduševljeni. Do dugo u noć sam vrteo scene u glavi iz ove predstave i osećao se veoma srećno i ispunjeno što sam je odgledao. Dala mi je neki polet i nadahnuće.
Kad snovi postanu stvarnost…
Svoje utiske sam podelio i na svom instagram profilu. Nekih mesec dana ranije sam pročitao u Vogue Adria intervju sa Mirjanom Karanović i baš su mi neke njene reči bile pokretačke – nikad nije kasno da se neke stvari nauče. I tada sam razmišljao o tome kako bih voleo da je vidim na sceni, a onda je život to i uredio. A na kraju sam dobio i više od toga.
Jedna od najupečatljivijih scena koje se i danas prisećam sa nekom dozom neverice i oduševljenosti jeste ona kada Anica Dobra stoji sama pred publikom i drži jedan težak monolog. Dok ona priča i iznosi svoju priču i iznosi svoja osećanja kako se oseća njene oči su tako počele da sijaju pune suza, pune boli. Taj momenat da se ona toliko transformisala neposredno nakon jedne totalno drugačije scene je izazvao ogromno oduševljenje u meni. I dan danas se prisećam toga.
Ovo je predstava za koju sam siguran da je vredi videti i žao mi je što nisam više ljudi pozvao da idu sa mnom. Osećao sam se i ispunjeno i ispražnjeno, osetio sam se kao da sam na terapiji, da pričam sa nekim i da me sve razume. Prijalo je osetiti tu energiju i obećao sam sebi da ću mnogo redovnije ići na predstave jer definitivno daju krila.
Više o predstavi možete pogledati na sajtu Teatra na brdu.
