Pre svega, želim da ti zahvalim na ukazanom poverenju i pruženoj prilici da razgovaram sa tobom. Kao što već (verovatno) znaš, pratim te duže vreme i povremeno sam delio tvoje objave i podržavao te, jer verujem da je ono što plasiraš izuzetno kvalitetno, vredno i dobro. Zato mi je želja da pokušam da na ovaj način približim malo više tvoj rad i tebe drugima.
Više se i ne sećam kako sam te primetio, tj. preko koga, ali znam da sam bio oduševljen tvojim objavama i stoga ću početi odatle:
Prošao sam ceo tvoj profil i otkrio da je prva objava bila 5. 8. 2022. godine, što je dakle pre malo više od tri godine. Da li slutio u šta može da izraste tvoj profil i koliko može da pokrene i motiviše druge ljude?
Zapravo profil je otvoren 6. 6. 2022. ako se ne varam, nego sam te neke prve objave arhivira jer sam tek kasnije pronašao pravi smjer svog pisanja i samog dizajna. Dizajn s bojama je zapravo pogurao tu cijelu priču jer je bilo nešto novo i zanimljivo. A svaki citat je ručno napisan na tabletu olovkom i obojan. A što se tiče samog profila, nisam slutia dokle će to otić, ali sam virova 300% u to što radim i bia konzistentan, danas imam preko 1000 objava. I sama iskrenost i emocija u tekstovima me dovela do ovih brojki danas.
Sećam se kad sam ja pokrenuo čitalački profil da sam u jednom momentu pomislio „Kad budem prešao 1000 pratilaca, onda sam uspeo“. Ne znam zašto baš 1000, ali mi je to bila pomisao. Da li si i ti imao neku „zacrtanu“ brojku koju si želeo da dostigneš?
A kad tek započneš veseliš se svakom novom pratitelju, tj svakoj novoj osobi koja je prepoznala i podržava tvoj rad. Iako baš sam tia da dođem do 10k pa onda šta bude, a evo na kraju smo došli do skoro 42k ljudi.
Verujem da brojke znače i jeste lepo kada znaš da si prihvaćen i da te puno ljudi prati zbog sadržaja i voli to što radiš. Ipak, mislim da brojke nisu najbitnije, niti presudne, zanima me šta se prvo desilo, tj. u kom momentu si prvi put pomislio „Uspeo sam“ ili da je to što radiš zaista veliko i značajno.
Pa kad su mi ljudi počeli slat jako puno poruka podrške i koliko im znači to sve i koliko ih gura prema naprijed. To me jako motiviralo. A zatim i sama prodaja knjiga koja je obišla pola Europe. Baš nestvarno!
Kao i svi, u početku si imao jedan oblik izražavanja, koristeći fotografije, onda si pisao na jedan način objave, pa su na kraju tvoje objave dobile današnji izgled po kome si sigurno poznat. Kako je tekao taj razvoj u tebi? Verujem da su i tom trenutku bio zadovoljan time kako objave izgledaju, ali šta je to što te je vuklo da izbaciš fotografije kao pozadine, a potom da to ne bude samo tekst nego i da dodaš boju?
Smatram da se uvijek u nekom procesu tražimo, nekad to traje duže nekad kraće, ali zapravo se u tom traženju i razvijamo. Bia sam svjestan da se moram nekako istaknit u moru citata i svega sličnoga na društvenim mrežama. I jednom mi je spontano došlo da se malo zaigram s bojama i shvatio sam da je ta objava prošla troduplo bolje od starog načina pisanja, i onda sam shvatia koji je pravi put i to dalje razvija i sada ljudi čim vide boje i tekst znaju da sam ja.
Ovo mi je bitno iz razloga što tebe doživljavam kao jednog umetnika koji boji dane svojih pratitelja. Osim samih poruka koje su često motivišuće i daju mnogo inspiracije, i te boje koje su blage a opet istaknu još više poruku nekako podignu raspoloženje. Mislim da si pravi primer one misli „Dodaj svetu malo boje“.
Shodno ovome što sam rekao, čini mi se da si ti sam takva osoba. Ne poznajem te, ali na osnovu onoga što plasiraš na svojoj Instagram stranici imam takav zaključak. Koliko tebe ima u tvojim radovima? Pretpostavljam da je odgovor visokoprocentan ali ovde više ciljam na to da li je uvek ideja za svaku misao nikla iz tebe samog ili nekad dobijaš inspiraciju iz svog okruženja, prijatelja, poznanika i drugih iako sam neku emociju/misao ne proživiš.
Pa ja sam u svojim radovima 99%. Pišem ono što mislim, ono što osjećam i što proživljavam. Naravno da je svaki tekst i situaciju teško doživit u realnosti života, ali uvijek mogu napisat neko svoje mišljenje. Sigurno će se neko pronaći. A inspiraciju pronalazim u svemu, odnosima, iskustvu, stvarima koje me okružuju itd. A nekad mozak sam nacrta neki tekst, kao da ja nekad s njim ne upravljam. Čudno, znam.
Nakon primećene Instagram stranice došla je na red i knjiga Netko poput tebe, koja je objedinila neke od objava. Podeljena je u šest celina i lično ne mogu da se odlučim koja mi je najdraža. Mnoštvo misli sam izdvojio za sebe, toliko mi se dopala.
Imao sam priliku da kupim tvoju knjigu i prvo što se dogodi kad je otvorim su stikeri u obliku objava sa Instagrama. Kako se rodila ta ideja i da li si svestan koliko je taj detalj veliki i značajan? Nisam doživeo skorije da je neki autor od kog sam lično kupovao knjigu imao i sličan znak pažnje za svoje čitaoce. Jedan sam zalepio na laptop da me svakodnevno podseća da je svemir tijesan za moje mogućnosti. Hvala ti na tome!
Ideja za stickere je došla spontano. Jer uvijek se gledam po nečemu izdvojit. Ljudi su te stickere toliko zavoljeli da je to nerealno.
Neretko na stranicama knjige osim tvojih misli imamo i propratne ilustracije. Da li sam radiš te ilustracije?
Da, da, ilustracije sam isto crta s olovkom na tabletu. Nekako su mi sami tekstovi dijelovali prazni u knjizi pa su mi te ilustracije baš dale neku dodatnu dimenziju.
Ono što mi se posebno dopada je što je tvoja knjiga ujedno i knjiga koja skreće pažnju na bitne društvene odgovornosti, kao što je očuvanje životne sredine. I sjajno je što koristiš svoj glas da o tome glasno govoriš. Sa druge strane, sa vrlo malo reči skrećeš pažnju da treba da budemo zahvalni što postojimo tako što (između ostalog) pitaš znamo li uopšte koliko je puno što smo živi. Poslednjih meseci sam više puta imao sličnu misao i da treba da budem zahvalan što sam živ i zdrav i što imam to što imam, neki nemaju ni stoti deo toga.
Zanima me da li se nekad zaboraviš da je puno što si živ, tačnije ako se to dešava kako sebe podsetiš da je to što si živ već samo po sebi puno? Ili da li je postojala neka situacija u životu koja te je otreznila da od tog momenta znaš i ceniš koliko život vredi?
Stvarno sam sretan u životu, ali često bi gledao neke emisije ili dokumentarce o životu ljudi koji žive u jako teškim sredinama i uvjetima, i onda bi me to onako jako potreslo i potaklo me da budem skroman i zahvalan za sve što imam u životu.
A kad smo kod pitanja, i sam u delu pitam spominješ da ti pitanja naviru kao bujica. Shodno tome, zanima me da li postoji neko pitanje na koje duži vremenski period nemaš odgovor ali uporno tragaš za njim?
Uh, ima jako puno pitanja koja me muče. Ali ne bi započinja tu temu jer i ovako previše overthinkam, a 99% toga ne mogu promijenit, a kamoli dobit odgovor.
Nije tajna da se baviš i muzikom i da voliš da pevaš i sviraš klavir. Ne mogu a da ne iskoristim tvoje pitanje (sa 62. strane) Koja pesma te drži da ne potoneš još dublje?
Ima ih puno. Baš volim glazbu. Ali recimo neka pjesma od Sergeja Ćetkovića, Urbana, Gibonnija ili Olivera.
Ali moram da pitam i uz koju pesmu/pesme obično započinješ dan?
A nema pravila. Sve ovisi o danu i o situaciji.
Poslednje pitanje u vezi sa knjigom je da li je poručivanje preko tvog instagram naloga (@netkopoputtebe) jedini način da se dođe do knjige?
Tako je. I može se u Splitu osobno preuzet.
I još bitnije pitanje: Da li knjige šalješ svuda? Jasno je da ka nekim državama poštarine mogu biti skupe i da ljudi zbog toga trenutno odustanu od kupovine knjige.
Za zemlje Europske unije samo. Iako ima jako puno upita za BiH, Srbiju, CG i tako dalje, ali problem je komplicirana uplata i preskupa dostava.
Ili to čitaocima uglavnom ne predstavlja problem? Ovo je stvarno poslednje pitanje u vezi sa knjigom.
A sve ovisi, nekima predstavlja, što mi je sasvim razumljivo, a nekima ne.
Već sam spomenuo da se kroz knjigu provlače i teme koje se tiču društvene odgovornosti. Ovde moram da iskažem i oduševljenje videom na temu kako odžati plažu čistom tj. pokupiti smeće za sobom. Nije da to svi ne znamo, ali izgleda da je neophodno da stalno pričamo o tome.
A kada spominjem videe ono što me je posebno obradovalo i što redovno pratim su ćakule! Kako si došao na ideju da snimaš ćakule? I da li nas možda očekuje i neki oblik podkasta putem kog ćeš nam širiti svoju pozitivu? Redovno ih pratim i svaki put kad izađe nova iste sekunde je gledam. Zaista si neko ko ima puno toga divnog za reći i vredi te slušati.
Htio sam pokrenuti neki serijal gdje osim što pišem mogu o nekoj temi malo duže popričati. Ćakule su prošle super iako sam malo zakaza sa snimanjem, moram sad opet dat gas. Obećajem. A što se tice podcasta, puno mi je ljudi to predlagalo, i mislim da bi mi to savrseno ležalo, ali ne stignem toliko stvari nažalost. Iako nikad ne reci nikad.
U prvoj Ćakuli si pričao sa svojim dedom koji je dao savet da je najbolje u životu biti neozbiljan. Koji je najbolji savet koji ti je deda dao?
Deda je zajebant (ako to mogu tako reći) baš kao i ja. I onda se puno zezamo i pričamo. A najbolji savjet baš taj da se samo zafrkavam, smijem i da budem svoj.
Kad smo kod saveta u drugoj Ćakuli si dao savet da da slušamo samo sebe i ne slušamo tuđa mišljenja. Da li si ti imao momente da te tuđa mišljenja dotaknu i pokvare ti raspoloženje i, još bitnije, kako si se izborio sa tim? Imam potrebu da ovde kažem da mi je trenutno najdraža 4. epizoda Ćakule i hvala ti što si pričao i o tome.
Pa možda nekad nesvjesno, posebno mišljenje ljudi koji su ti bliski, a kažu nešto što ne zeliš čut, nekad trebaš i procijenit ko ti kaže nešto iskreno a ko ti kaže nešto iz ljubomore, to je najteži dio. Izborit se nije lako, al jednostavno moraš stavit u glavu da slušaš sebe i da imaš svoje ciljeve prema kojima ideš, i da nemaš razloga slušati neke ljude koje zapravo ni ne poznaješ i ne žele ti dobro.
Od skora imaš i svoj web shop (netkopoputtebe.com) u kome prodaješ majice, cegere, šolje, a tu se može poručiti i tvoja knjiga. Da li si zadovoljan kako teče prodaja i kako su ljudi reagovali na ono što si im spremio? Skoro si objavio na storiju da postoji problem sa poručivanjem, tj. dostavom spomenutih proizvoda, pa bih iskoristio priliku da pitam da li znaš od kada će poručivanje biti moguće ponovo?
Što se tiče webshopa, puno sam na tome radia i prodaja je krenila brutalno, međutima firma iz Zagreba koja mi je sve vodila mi se samo jedno jutro javila da prekidaju suradnju jer mijenjaju način poslovanja, i onda je sve krenulo naopako. Vraćam se prodaji knjiga, s tim da ću opet ja sve osobno pakirat i slati. Čekam da prebace web na mene pa kreće opet prodaja.
Mislim da ne bi bilo lepo da pre kraja razgovora ne spomenem da si po struci kineziolog i da držiš treninge „1 na 1“. Kako verujem da ima mnogo ljudi koji bi sa tobom vežbali, a nisu u prilici zbog svog mesta boravka, da li postoji trenutno (ili je možda u planu) da držiš i neki oblik treninga online? Pretpostavljam da to ne može biti isto kao uživo, ali možda neka vrsta mentorskog programa sa preporukama koje vežbe da se rade i slično.
Tako je. Radim uglavnom privatne treninge, a naravno da radim i online, imam spreman već cijeli sustav.
Sad moram da ubacim nešto što mene veoma zanima, kao nekoga ko obožava tetovaže – da li imaš najdražu tetovažu?
Svaka mi je najdraža jer svaka ima svoju priču tj. nekakvu emociju.
Povremeno volim da čujem šta je ljudima životni moto, ali tebe bih pitao koja tvoja misao iz knjige ili sa Instagram stranice je tvoj moto? U slučaju da ih imaš više, ako možeš izdvoji jedan.
Moj moto je jednostavan.
Radi ono što voliš, uživaj u tome, okruži se dobrim ljudima i iskoristi svoj jedini život najbolje što možeš!
Pred sam kraj bih ti postavio pitanje koje će možda zvučati čudno. Pre desetak godina sam čuo za njega (više se ne sećam gde) ali volim da pitam ljude iznenada i poenta je da oni nevezano za sve što smo pričali odgovore sa onim što im prvo padne na pamet. I zapravo je veoma zabavno, jer ljudi baš svašta znaju da odgovore, probaj! A pitanje glasi – Odakle je sve počelo?
Počelo je tako da ti život donese neke stvari za koje si predodređen, samo to još ne znaš, ali što prije prihvatiš da si ti taj, bit će ti lakše.
I za kraj, ne mogu da ne pitam – da li možda planiraš neku novu knjigu da izdaš u skorije vreme?
Počea sam je pisat, ali spontano. Ne žuri mi se nigdje, imam nekih 25 tekstova već. Ta knjiga kao i prva mora izać iz srca, jer jedino tako može doć do ljudi. S prvom knjigom sam letvicu podigao jako visoko, zato s ovom drugom moram korak po korak. Stić će u pravo vrijeme, a kad je to, to još nitko na ovom svijetu ne zna.
Hvala ti što si u ovom razgovoru podelio deo svog sveta – onog šarenog, toplog i iskrenog koji mnogima uliva snagu da sanjaju hrabro i rade vredno na ostvarenju tih snova. Hvala ti i na podsećanju da ne moramo tražiti velike razloge da bismo bili zahvalni, jer ponekad je dovoljno to što smo živi i što imamo priliku da živimo najbolje što možemo.
Nema na čemu, super si sastavia pitanja!
Na kraju ovog razgovora ostaje mi utisak da pred sobom imam autora koji ne staje, već svakim novim tekstom, bojom i idejom pronalazi način da se izdvoji i bude svoj. Njegova iskrenost i posvećenost radu ne samo da su ga doveli do hiljada pratilaca, knjige i brojnih projekata, već su inspiracija svima koji veruju da se iz srca može stvoriti nešto što dopire do drugih.
Ovaj intervju je samo mali uvid u ono što on svakodnevno živi i deli. Siguran sam da će put koji gradi i dalje biti obojen iskrenim rečima, vedrim bojama i snagom koja motiviše i pokreće ljude. Ako je prva knjiga postavila visoku letvicu, kako kaže i sam autor, verujem da će ono što tek dolazi biti dokaz da kad radiš ono što voliš svemir zaista zna to da nagradi.
