Svako ko voli da čita o drugim kulturama bi trebalo da pročita roman Memoari jedne gejše. Kako i sam naslov kaže, ovo je priča o jednoj gejši, ali kroz njenu priču upoznajemo se sa celom tom kulturom i šta sve gejše rade. Upoznajemo se i sa kulturom Japana u nekoj manjoj meri. Svakako, sama knjiga odiše Japanom i meni je bila zanimljiva.
Knjiga je prepuna zanimljivih metafora koje se koriste i mislim da su sve one vezane za to područje. Nikad ih pre nisam čuo ovde. Te metafore su tako živopisne i zanimljive da i samo zbog njih vredi pročitati knjigu.
Detaljnjije o knjizi, kao i o filmu, možete da pročitate kod @bukmarkic na njegovom blogu. Zaista je to sve divno prikazao i tu sam saznao neke stvari o ovoj knjizi.
Film sam gledao davno na predlog drugarice i sećam se da mi se dopao. Vremenom sam dosta detalja zaboravio tako da sam uživao u knjizi i za neke stvari nisam video da dolaze. Glavni likovi su slikovito opisani i naratorka tako otvoreno priča o svemu da imate osećaj da sedite u prostoriji sa njom i slušate njenu životnu priču.
I ta strast koju godinama gaji, ljubav koja u njoj tinja je prelepa, neobična i drugačija. Nisam mogao a da se ne zapitam kako bih se ja ponašao da sam se našao u takvoj situaciji. Istovremeno u poslednjem poglavlju sam mogao povući neke paralele sa svojim životom i zapitao se neke stvari i dirnulo me je. I ovo je takva knjiga – voda koja će polako teći i preplaviti vas a da toga nećete biti ni svesni.
Један одговор