Molitva moje majke (Nafisa Hadži)

245

Moram da priznam da je malo falilo da ovu knjigu ostavim posle 30ak pročitanih stranica. Razlog tome je što knjiga počinje u sadašnjem vremenu, a onda dve stranice kasnije glavna junakinja se vraća pričama u svoje detinjstvo i knjiga dalje teče tako što ona prepričava svoj životni put. Tek pred kraj romana priča se vraća u sadašnjost, odakle je i počela. Odaje utisak kao da vam Saira u tom trenutku priča tu priču i tako teče cela knjiga. Prepričava vam svoj život.

Ovo je jedna veoma dirljiva priča o porodici i tradiciji. Mislim da bi se pre svideo lepšem polu jer se uglavnom priča o majkama i ćerkama, ali to ne znači da neki sin ili otac ne treba da je pročita.

Spoj dve kulture, istoka i zapada, već dolazi do izražaja na samom početku, a kroz roman se on nastavlja. O muslimanskoj porodici koja živi u Americi i povremeno odlazi u Pakistan kod svojih rođaka slušamo kroz Sairina sećanja. Ona sve to veoma lepo dočarava i priča je topla. Na momente mi deluje da je priča previše razvučena. Mada to može biti i zbog dugačkih poglavlja (čiji nisam fan). Pred kraj, priča se malo ubrzava, tj. prolazi se kroz godine i dolazi se do tog sadašnjeg vremena.

Pred kraj isto postoji i naznaka o nekoj misteriji o kojoj priča Saira ali se tek na poslednjim stranicama romana zaključuje o čemu se tu radi zapravo. Čini mi se kao da je autor često imao običaj da započne jednu priču, onda se prebaci na neku drugu temu, to traje i onda kad već i zaboravite šta je autor započeo on vas vrati na taj deo. Tako da ko pomnije prati malo će ga to nervirati (kao mene).

Najviše su mi se dopali razgovori između Saire i njene bake. Tu zaista može dosta da se čuje o životu i kako bi trebalo živeti. Knjiga je puna i priče o prihvatanju i odbacivanju tradicije i u kojoj meri bi to trebalo činiti. Govori nam i koliko je tradicija bitna. Takođe, čitajući i o Sairinom poslu malo sam postao motivisan da konačno dam malo jači gas po pitanju realizacije ideje da objavim svoj roman.

Puno je tu stvari koje ovaj roman čine lepim i ovo je zaista dirljiva priča. Ako počnete da ga čitate, nemojte brzo odustajati od njega, treba malo vremena. U ovoj knjizi nema likova koji mi se nisu dopali, ali sam ipak izdvojio Šabanu. Ne krivim je, možda donekle razumem njene razloge za svoje ophođenje prema Sairi, ali opet ne opravdavam. Može biti samo da pripadam toj novijoj generaciji koja slično razmišlja kao Saira.

Izdvojeni citati:

Stvari nisu uvek onakve kakvima se čine.

Nafisa Hadži

Svi mi smo, u krajnjoj liniji, samo ljudi. Teško nam je kad neko koga volimo napravi drugačiji izbor od našeg, kad odluči da bude drugačiji od nas i da živi drugačije nego što mi živimo.

Nafisa Hadži

Na kraju svi ostajemo sami, u manjoj ili većoj meri.

Nafisa Hadži

Ovaj život je tako kratak da je besmisleno da istrajavamo u svom besu i da nekom nešto prebacujemo.

Nafisa Hadži

Detalji o knjizi:

Knjiga: Molitva moje majke (The Writing on my Forehead)
Autor: Nafisa Hadži (Nafisa Haji)
Izdavačka kuća: Vulkan
Godina izdanja: 2009. (za srpsko tržište 2013.)
Žanr: Drama

Kako sam saznao za knjigu: Video sam da je na prodaju u jednoj fb grupi

Omiljeni lik: Mohsin
Najmanje omiljeni lik: Šabana
Ocena: 8/10

Da li Vam se svidela ova objava?

Budite u toku sa novim objavama na blogu.

Sačekajte trenutak...

Hvala Vam što ste se prijavili!
Proverite Vaš inbox ili spam/junk za mail dobrodošlice!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Like
Close
Petrov svet Tiny Salt theme © Copyright 2020. All rights reserved.
Close