Godinu koja pola odlazi sam započeo saradnjom sa mladim autorom i knjigom koju sam dobio tom prilikom od njega. Vođen tom mišlju, rešio sam da godinu zatvorim na sličan način. Ovog puta sam uzeo knjigu koju sam dobio na darivanju. I Pedeset cigareta za Elenu je divan način da se završi godina, jer ona na neki način i inspiriše, a to nam svima znači kad počinjemo godinu iznova.
Nisam znao baš u šta se upuštam kada pričamo o samom romanu. Sinopsis mi je delovao zanimljivo, pa sam poželeo da učestvujem u spomenutom darivanju. Na kraju sam se prepustio avanturi u nepoznato. Roman se sastoji od poglavlja koja nisu dugačka, a obeležena su satnicom tj. vremenom, što je meni bilo simpatično.
Nisam znao baš u šta se upuštam kada pričamo o samom romanu. Sinopsis mi je delovao zanimljivo, pa sam poželeo da učestvujem u spomenutom darivanju. Na kraju sam se prepustio avanturi u nepoznato. Roman se sastoji od poglavlja koja nisu dugačka, a obeležena su satnicom tj. vremenom. I, zapravo, mi pratimo samo radnju kroz 24 sata.
Verovatno ste već čuli onu frazu da se ceo život može okrenuti u sekundi. I ovaj roman je upravo o tome. Ne baš promena u sekundi, ali promena u toku jednog dana koja menja ceo život aktera ovog romana. I zbog toga mi se ovaj roman posebno dopao. Nikad nismo svesni kako mi i naše ponašanje utiče na druge. Možda naš nesvesni osmeh može da nekom popravi dan, na primer. Svi naši životi su na mnogo načina isprepletani.
Sam početak romana mi je bio konfuzan dok sam shvatio kako je zamišljena njegova forma. Posle toga radnja teče glatko. Moram priznati i da su mi dve priče posebno drage – Viktorova i žene sa prozora (ovde moram da priznam jednu stvar: slabo pamtim imena likova iz romana).
Kroz roman pratimo priče nekoliko ljudi iz njihovog ugla, a svi oni su se sa glavnim akterom (mada su i oni glavni akteri romana) susreli na neki način. Potom pratimo kako se njihovi životi dalje odvijaju nakon tog susreta i kako je taj susret uticao na svakog od njih.
Kroz roman pratimo priče nekoliko ljudi iz njihovog ugla, a svi oni su se sa glavnim akterom (mada su i oni glavni akteri romana) susreli na neki način. Potom pratimo kako se njihovi životi dalje odvijaju nakon tog susreta i kako je taj susret uticao na svakog od njih.
Kao što sam već rekao – sigurno je da često nismo svesni kako naše ponašanje, ophođenje ili sama pojava utiče na druge ljude, njihova razmišljanja i ponašanje. I baš zato je svaka priča iz romana zanimljiva. Jedino mi je Gretina priča bila malo teža da je ispratim u početku i, čini mi se, da je njena priča najkomplikovanija od svih ovde.
Roman se brzo čita i u samom romanu sam veoma uživao! Iz opravdanih razloga (o tome ću više sutra) sam malo razvlačio sa romanom. A onda i kad sam mogao da ga čitam shvatio sam da i dalje pomalo razvlačim jer ne želim da se završi. U isto vreme želim da znam kako se svaka od tih priča završila i ne želim da saznam odmah.
Drago mi je što ovu izazovnu godinu završavam sa tako nekim romanom. Pored svih poteškoća koje su se ove godine desile moram da priznam da mi je ovaj roman i njegov završetak ulio neku nadu da nas čeka bolje sutra. Ili bolje za 6 meseci. Ali u 00.00 ove priče nisu stale, ali njihovi junaci su se promenili u odnosu na pre 24 sata. I taj kraj, kakav je, me je kupio i ulepšao mi dan. Možda je imalo uticaja i to što nisam znao kakav će kraj biti, niti sam razmišljao u nekom pravcu. Prosto sam se prepustio i čekao da dođem do njega polako.
Ono što bih još spomenuo kao plus jeste da Laguna nije prevela roman na srpski. Hrvatski jezik je sličan našem i možda postoje reči koje nisu iste, ne možemo reći da se teško razumemo. Shodno tome bilo mi je draže što je tekst ostao u originalu nego da ga je neko “preveo”.
