Nakon već tri pročitane knjige autorke Tejlor Dženkins Rid već sam imao neku predstavu šta da očekujem od poslednje koja je nedavno izadata kod nas. I knjiga Kari Soto se vratila je opravdala moja očekivanja. Baš kao i kod prethodnih knjiga, neće tu naići na vrhunsku književnost i sjajne metafore i misli prelepo spakovane u rečenice. Ipak, zabava je zagarantovana.
Ko je već čitao bar jednu knjigu od Tejlor zna da je njeno stvaralaštvo takvo kao da je stvaran istorijski događaj u pitanju. Autorka navodi i datume, isečke iz novina ili radio/TV emisija, osvrte šta neki drugi ljudi kažu. Prosto je nemoguće da se u nekom trenutku ne zapitate „Da li se ovo stvarno desilo?“ ili da ne uhvatite sebe kako guglate o pojedinim ličnostima koje se spominju u pokušaju da saznate više.
Roman je napisan u prvom licu, iz ugla Kari Soto. I utoliko je bolji što možemo jasno da vidimo sve njene i dobre i loše strane. Možemo da ispratimo sve njene misli i osećaje, ona nam daje uvid u njih. I moram da priznam da Kari Soto nije dopadljiva ličnost. Uprkos tome, izuzetno je zanimljiva i navijao sam za nju do samog kraja. A što se kraja tiče, u nekom trenutku sam počeo i da očekujem kraj kakav se i dogodio, samo što nisam siguran da li mi se takav kraj zapravo dopada ili bih voleo da je bilo nešto drugačije što nisam očekivao.
Kako se radi o tenisu nije moguće izbeći mnogo termina vezanih baš za ovaj sport, što nekome možda može biti dosadnjikavo. Meni nije smetalo, već baš suprotno. Posebno poglavlja u kojima se opisuju mečevi su mi bila izuzetno zabavna da su me držala prikovanog za stolicu. Jedva sam čekao da pročitam sledeći pasus i saznam šta će se desiti sledeće, Najveći je izazov bio da sakrijem od sebe naredne pasuse da slučajno ne okrznem ono što me tek čeka za nekoliko rečenica.
Iako je veći deo romana priča o tenisu, radu, treningu, mečevima, ipak ima i još nekih delova koji su dodatno začinili priču. U svakom slučaju, roman nije monoton. Meni je držao pažnju. Ono što mi se dopalo, a što je Tejlor već radila, jeste povezivanje sa svojim romanima. Tako spominje da je Kari Soto čitala knjigu Dejzi Džouns i Šestorka, ali spominje i Ninu Rivu i Brandon Randala o kojima smo čitali u romanu Malibu u plamenu. I baš to povezivanje sa drugim romanima ovu priču čini još stvarnijom, kao da se zaista dogodila.
Meni je bilo uživanje da čitam Kari Soto se vratila i čita se izuzetno brzo. Tejlor ima način pisanja koji ne dozvoljava da se knjiga ispušta iz ruku, već vam se traži još. Osim za njene prethodne romane ovakav osećaj prilikom čitanja sam imao prilikom čitanja trilogije Suludo bogati Azijci.
Smatram da ovo nije jedna od onih knjiga kojoj će se čitaoci vraćati, niti oko koje se može puno polemisati. Ali isto tako je jedna od onih u kojoj se može uživati i uz koju se može isključiti mozak, makar privremeno. A ja strpljivo čekam da naredna knjiga Tejlor Dženkins Rid bude objavljena kod nas, sigurno ću je čitati.
