Pre svega, želim sa malim zakašnjenjem od 8 dana srećan rođendan autoru ove divne knjige, Goranu Dakiću! Želim mu da nastavi da piše bar ovoliko dobro! Petodinarke mi se toliko dopala da već priželjkujem da pročitam i druga njegova dela!
Moram da napomenem da sam ovu knjigu pročitao u okviru #knjigaNaPutu u organizaciji @imprimatur.ba i @bgcrtice i hvala im na ukazanoj prilici! Takođe, drago mi je da sam se našao u ovako divnoj ekipi kroz čije sve ruke je knjiga prošla. Predivni ste! I sasvim slučajno knjigu sam čitao u isto vreme kad i @odiozan i @bymilicas, pa smo organizovali mini buddy read i komentarisali zajedno ovu knjigu i bilo je preslatko.
A sad malo o knjizi.. Imam osećaj da sve što budem rekao o ovoj knjizi neće biti dovoljno, a ujedno će biti ponavljanje već viđenog na drugim profilima. Knjiga je kratka ali efektna. Počinje naivno, slatko, sa puno nekih uskočica koje su mi mamile kez na lice i uživao sam u tome. Autor je fantastičan sa perom i nema problem da bilo koju zamisao slikovito predstavi tako da mi je sa te strane knjiga bila uživancija. Dosta je pitka i deluje zabavno. Gotovo da mi je žao što nije pisao na još trista strana o dogodovštinama iz škole jer je to predstavio na jedan maestralan način.
Prelazak iz prvog poglavlja u drugo mi je bio malo problematičan dok sam shvatio šta se dešava. Nekoliko strana kasnije sve legne na svoje mesto i uživanje se nastavlja, pri čemu postaje još veće! A onda od polovine knjige oseća se preokret. Polako počinje da hvata jeza i sluti na nešto što nije dobro. Spominje se tu i rat i autor opasno dobro priprema teren za kraj. Nisam očekivao kraj kakav sam dobio, ali sam dobio najbolji mogući kraj. Cela koža mi se naježila u tom momentu, a ježi se i sada. Ovo je knjiga koja nema mnogo stranica ali je veliki svedok jednog užasnog događaja koji se desio u bliskoj prošlosti. Ovo je knjiga koju ću obavezno kupiti da je imam na svojoj polici.
