Moram da priznam da sam bio malo skeptičan po pitanju ove knjige. Sinopsis mi je delovao zanimljivo, ali opet nisam bio u potpunosti siguran da li će se meni Gospođa Engels dopasti. Sam početak mi je malo naporan, treba mi pedesetak stranica dok ne uplovim u radnju i onda priča kreće da se razvija.
Zanimljivo je da je roman istorijski, provlače se neke istorijske ličnosti, kao i događaji. I samo vam daje još veću veru u priču iako na kraju stoji napomena autora da je ova knjiga delo mašte. Pretpostavljam da su neki delovi izmaštani i izmenjeni, ali knjiga je divna.
Radnja se odvija gotovo pre 150 godina kada je svaka malo imućnija kuća imala poslugu i kada su četiri novčića bila bogatstvo. Deluje nestvarno sa ove distance, ali da, tako se nekad živelo. Knjiga je pisana iz ugla Gospođe Engels i meni se dopalo. Vidimo kako razmišlja. Njene dosetke su domišljate i zabavne, bilo da ih izgovori ili zadrži za sebe. Kroz knjigu prepliću se događaji iz prošlosti i sadašnjosti, ali čitalac brzo navikne na to preplitanje događaja i sve se lako isprati.
Dao sam joj šansu i drago mi je da se nisam pokajao. Zaista je divna knjiga i možda nije obavezno štivo, ali svako ko želi da zaviri u glavu jedne siromašne devojke koja je uspela da uđe u malo viši krug ljudi je zanimljiv. Posebno mi je simpatično kako uspeva da skriva da je nepismena. Gospođa Engels je carica!
