Uhvati zeca (Lana Bastašić)

384

Čini mi se da u bukstagram zajednici ne postoji osoba koja nije čula za roman Uhvati zeca. Isto tako, verujem da je i dobar deo ljudi van bukstagram zajednice čuo za ovaj roman, makar negde u prolazu. A o romanu sam čuo uglavnom sve pohvale. I znao sam još jedino da se radi o dve prijateljice i njihovom odnosu tokom godina.

Dugo sam se pribojavao da uopšte uzmem ovaj roman u ruke. Delom jer sam se plašio da ću zbog tuđih utisaka imati visoka očekivanja, a delom jer sam imao utisak da bi knjiga mogla da me smrvi. Na moju sreću, očekivanja su nadmašena, ali za drugi deo sam ipak bio u pravu.

Roman Uhvati zeca se sastoji od dvanaest poglavlja koji se sastoje iz dve celine – sadašnjost i prošlost. Lično mi se veoma dopalo takvo pripovedanje. Kako postoji jaz od dvanaest godina između susreta glavna dva lika to predstavlja fantastičan način da saznamo i o njihovoj prošlosti i o njihovoj sadašnjosti. Isprepletane priče nas vode na razna mesta i opisuju nam razna dešavanja. Lana veoma vešto pravi digresije na radnju o kojoj priča upotpunjujući sliku o dva glavna lika, a onda se brzo vraća nazad na glavni deo priče. I to je ovde veoma efektno, jer je ovaj roman poput slaganja slagalice čiju celu sliku ne znate, pa je otkrivate deo po deo.

Sve vreme radnju pratimo iz ugla Sare koja priča o Le(j)li i njoj, njihovom odnosu i njihovom odrastanju. Ima tu mnogo divnih i manje divnih stvari. Ali sve te priče su me vraćale u moje detinjstvo i poznanstva sa drugarima u školi i van nje. Osećao sam se vrlo nostalgično na momente dok sam čitao o njihovom najranijem poznanstvu, tj. započinjanju druženja. I, naravno, tu se postavlja i ono čuveno pitanje – Da taj i taj dan nisam to i to da li bi sve danas bilo drugačije?

Sara i Lejla su dve totalno suprotne osobe. Kroz Sarinu priču nekako možemo steći utisak kako je Sara krhka, nesigurna, stalno se preispituje, pokušava da bude više „kul“, da se dopadne drugima. A sa druge strane imamo Lejlu koja je sve suprotno (ili se tako čini). U jednom momentu čak Sara za Lejlu kaže da je obećanje tihe divljine koja čeka iza vlažnog panja u dubini šume dok opisuje kako je vide dečaci. O Lejli sam stekao utisak da je moćna, divlja (u pozitivnom smislu), neustrašiva i da je neko ko za sebe želi samo najbolje i ne želi da traći ni sekund vremena svog života na stvari koje je čine nesrećnom ili tužnom.

Ipak, Sara je imala i još jedan utisak o njoj. Činilo joj se kako Lejla namerno pokušava da bude uvek na prvom mestu, da bude ona o kojoj se priča, da bude ona koja je bolja. U jednom momentu kaže za nju Naći ćeš načina da svojim odsanjanim iskustvom nadmašiš moje stvarno, dok nam priča kako je rekla Lejli za nešto što je uradila, a Lejla joj je pričala o snu koji je imala. I na više mesta u romanu vidimo kako Sara spominje to.

Ipak, čak i da je sve to tako kako jeste meni je Le(j)la fantastičan lik! Sviđa mi se ta njena energija, iako mi je ponekad znala biti čudna jer se ponašala kako nisam očekivao. Sve je to nekako ona i sve je meni tu savršeno. A ujedno mi je izazivala više puta smeh do suza, poput kad je odgovorila mrtva hladna „Ne znaš to.“ na Sarinu rečenicu da ne možeš danas umrijeti od sifilisa. Nekako mi je ta njena energija prijala. Život je definitivno nije mazio kao dete i ona je ipak našla načina da se bori i da živi. I taj duh mi se dopada.

Naravno, pogovor autorke celu priču još jednom tumba i ostavlja u šoku čitaoca (bar je mene!) da sam na kraju samo zagrlio knjigu. Sve što je tu autorka rekla sam do neke mere i osetio dok sam čitao roman. Ali kada ona objasni zašto ima baš dvanaest poglavlja, ko je Sara, ko je Le(j)la, šta predstavljaju i zašto baš ta imena… Ima previše tu detalja o kojima nekad i ne razmišljamo toliko dok čitamo roman, a pisac ih nije slučajno izabrao ili napisao. Tako da je ovo definitivno meni jedna od dražih knjiga koju sam pročitao ove godine.

I možda posebnu draž ovog romana za mene čini to što sam je slušao u audio izdanju. Da, da, ovaj roman imate na bookmate aplikaciji (@bookmate_rs). I ovim putem želim da pozdravim Andrijanu Simović koja je čitala roman i koja mu je dala potpuno novu dimenziju. Jedno poglavlje sam samo pokušao da čitam (bez da slušam) i shvatio sam da sam konstantno u glavi pokušavao da oponašam Andrijanu kako je čitala. Toliko je dala dušu romanu i toliko je prijalo da ću definitivno nastaviti i da slušam audio knjige u budućnosti. Ali ipak prednost dajem štampanim knjigama.

Izdvojeni citati:

Mada da li smo to i dalje mi kada jednom stanemo?

Lana Bastašić

S nekim je ljudima, poslije gomile godina i priča koje su se desile, nemoguće neobavezno čavrljati.

Lana Bastašić

Što si bliže moru, manje je.

Lana Bastašić

Ako nije pred njom, ako nije ono što dolazi, čemu gubiti energiju?

Lana Bastašić

Neki ljudi su prosto usamljeni.

Lana Bastašić

Ljudi koji ne brinu o biljkama ne znaju da se brinu ni o ljudima.

Lana Bastašić

Detalji o knjizi:

Knjiga: Uhvati zeca

Autor: Lana Bastašić
Izdavačka kućaBooka
Godina izdanja: 2021.
Žanr: Drama

Kako sam saznao za knjigu: Video sam je mnogo puta na Instagramu

Omiljeni lik: Le(j)la
Najmanje omiljeni lik: Le(j)la
Ocena: 9/10

Da li Vam se svidela ova objava?

Budite u toku sa novim objavama na blogu.

Sačekajte trenutak...

Hvala Vam što ste se prijavili!
Proverite Vaš inbox ili spam/junk za mail dobrodošlice!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Like
Close
Petrov svet Tiny Salt theme © Copyright 2020. All rights reserved.
Close