U toku je akcija #KnjigaNaPutu koju su pokrenuli @imprimatur.ba i @bukmarkic. Moram da priznam da mi je drago što sam jedna od stanica na tom putu i što sam pročitao roman Mulat albino komarac.
Pročitao sam nekoliko knjiga sa tematikom rata i budu mi dobre samo ako se govori iz ugla pojedinca ili grupe „običnih“ ljudi i njihovog doživljavanja rata i kako oni zapravo tad žive. Ova knjiga govori o jednom mladom životu, a kroz prizmu njega možemo da osetimo i kako je živela cela ta generacija. Teško je staviti se u kožu nekoga ko je proživeo ovakve stvari, ali činjenica je da se mnogo toga može osetiti i razumeti u većoj meri.
Prva dva poglavlja su lagano uvođenje u knjigu, prikaz života pre rata, kada je život i dalje izgledao tako bezazleno. Potom radnja počinje da postaje mračnija. Nema tu velikih preokreta, šokantnih događaja, ovo je samo priča iz prvog lica kako se jedan mlad momak osećao i kako je živeo tokom celog tog perioda.
Knjiga nije dugačka i brzo se čita, napisana je jednostavno i pitko. Ima nekoliko osvrta na odnos pripovedača sa roditeljima, i sa majkom. Neke stvari prihvatimo zdravo za gotovo a kad nam dođe da se zahvalimo već bude kasno.
Zanimljivo je da ne znamo ko je pripovedač. Knjiga je napisana u prvom licu, možda su to sve doživljaji samog autora, možda je u pitanju njegova mašta pomešana sa iskustvima ljudi koje zna. Uglavnom, iako ne znamo ime pripovedaču ipak ga znamo vrlo dobro, on nam se u potpunosti otvara i te nepoznanice ne smetaju, ne predstavljaju barijeru između nas i same priče.
