Kada sam na sajtu Kontrast izdavaštva video knjigu Twitter priče od Dragana Bajića odmah sam poželeo da je imam. Moje srednjoškolske dane je obeležio tviter i svojevremeno mi je bila omiljena društvena mreža. Sećam se tvitera kada je bilo dozvoljeno 140 karaktera po tvitu, kada u dm-u nije mogla da se pošalje slika i kada nije postojao lajk, već fejv.
Čitanje ove knjige je bilo podsećanje na te dane, jer je ova knjiga zapravo zbirka tvitova sa naloga @jakokratkaprica koja obuhvata tvitove od maja 2012. do kraja 2017. godine. I čitalačko iskustvo je zanimljivo, jer su svi ti tvitovi preneti u originalnom izgledu u knjigu. Tako da imate osećaj da čitate odštampane tvitove.
Knjiga obuhvata kratke misli u periodu od skoro 5 godina. Iz tvita u tvit autor se bavi različitim temama i priča o različitim događajima i vrstama osećanja. Tako stičemo i neku sliku o autoru, jer o pojedinim stvarima piše u prvom licu. A opet, ko kaže da su sve te misli posvećene osobi iz njegovog ličnog života. Možda je samo (bio) inspirisan nekim događajem ili ljudima iz okoline.
Ima mnogo momenata kroz koje se može osetiti jaka emocija. I lepota ove knjige je u tome što je tviter u to vreme bio ograničen na manji broj karaktera po tvitu, pa je bio izazov sročiti misao tako da stane u jedan tvit. Dakle, ovo su rečenice lišene kinđurenja i ukrašavanja. Ovde imate golu emociju koju doživite i osetite, ili ne.
Pošto je takva da je svaki tvit za sebe, iako se neki nadovezuju na prethodne, ovu knjigu možete čitati stranu po stranu na dan, bez neke žurbe. I ukoliko se u nekom tvitu pronađete, možete sebi priuštiti da ostatak dana mislite o njemu. A Dragan ume da sroči sa malo reči dobru misao.
