Ako se malo pažljivije pogleda moj profil jasno je da tu mesta za poeziju nije bilo. Uglavnom sam do sada čitao Miku Antića zato što mi je prijao i što sa vrlo malo reči uspe mnogo da kaže. Jednom rečenicom ume da opiše ogromnu emociju koju čovek nosi ili oseća. I baš iz tog razloga sam uzeo njegovu zbirku pesama Pepeo dogorelih krila da čitam.
Mogu da pišem o njemu do sutra ali verujem da su se mnogi ljudi upoznali bar sa jednim njegovim delom. A ja i dan danas pamtim prvih nekoliko stihova Plavog čuperka koji sam učio u nižim razredima osnovne škole napamet.
Ono što sam naknadno saznao je da je ova zbirka namenjena za region i da je zato na latinici za razliku od drugih objavljenih izdanja Mike Antića pod okriljem Lagune. Ima tu i nekih ilustracija i fotografija što samo upotpunjuje doživljaj. I ima manu što neke pesme kao da nisu dobro prelomljene, na primer: Tri strofe su po dva stiha, pa jedna strofa sa 4 stiha, pa opet strofa sa dva stiha. I tačno se vidi da ta strofa od 4 stiha ustvari treba da budu dve strofe po dva stiha. Tehnički detalj koji može da zapadne u oko, ali ne kvari utisak same poezije.
