Sećam se da mi je prva pomisao kada sam prvi put ugledao objavu na instagramu za roman Rejon 24 bila „Koliko su lepe korice“! I to nije nešto što prvi put spominjem kada su u pitanju izdanja Dokaz izdavaštva. Ali nekako svaki put imam potrebu da pohvalim (ponovo) kada mi se korice dopadnu. A kada kupite roman koji ima lepe korice uvek se nadate da je i sam roman lep.
Pre nego što sam počeo da čitam roman znao sam da je u pitanju roman domaćeg autora. Znao sam da se radi o odnosu ćerke i oca. Znao sam da je radnja smeštena na Marsu. I to „radnja smeštena na Marsu“ vam odmah stvara određena očekivanja. Nisam ni ja uspeo da ih nemam, priznajem. Ipak, s obzirom da sam o romanu vrlo malo znao, ni ta očekivanja nisu bila ogromna.
Ako očekujete strava, ludu, uzbudljivu avanturu na Marsu, onda Rejon 24 nije roman za vas. Da, desiće se misterija pri početku romana i dobićemo razrešenje iste pred kraj. Ali ovo, nije ta vrsta romana. Prosto, radnja jeste smeštena na Marsu, ali ovo je jedna od onih knjiga koja priča o ljudima, njihovim doživljajima, odnosima, osećanjima i slično. Ovo je roman uz koji ćete se malo i isplakati, ali i zbog kog ćete prigrliti svoje voljene ljude i kućne ljubimce.
I kad već spominjem kućne ljubimce, autoru ne mogu oprostiti postojanje Mikija u ovom romanu. Nažalost, takvi ljudi postoje i takve stvari se dešavaju. Ali o takvim ljudima nemam ni jednu jedinu lepu reč. I razumem zašto je Miki tu, ali prosto mi je taj deo bio veoma mučan za čitanje. Imam kućnog ljubimca i prosto ne mogu da zamislim da neko pokuša to njemu da uradi. Nema te sile koja bi me od te osobe razdvojila.
Iako je radnja smeštena na Marsu, rekao bih da to i nije bitno. Prosto, fokus radnje romana je na drugim stvarima. Konkretno, imamo poglavlja koja se dešavaju na Marsu (sadašnjost) i poglavlja koja opisuju događaje na Zemlji (prošlost). I svi oni se međusobno prepliću. Odvojenost od kuće, porodice, od svega što volite je ovde daleko izraženija i prosto ste jedine dve osobe na nekoj planeti. Oni na Marsu pokušavaju da uzgoje različite biljke, ali gotovo svi pokušaji će biti uzaludni.
Upravo ta preplitanja prošlosti i sadašnjosti nam pokazuju koliko i neke najmanje sitnice koje su nam se desile mogu da nas oblikuju, ostaju da žive u nama (pod)svesno i utiču na dalje naše odluke. Ovo je roman koji će vam oživeti neke uspomene ili vam ukazati na neke značajne sitnice iz vaše prošlosti. I u tome je njegova lepota. Možda vožnja nije brza, ali je putovanje sa njim bolno, ali i lepo.
Takođe, tu su delovi koji su dosta povezani u smislu prošlosti i sadašnjosti kroz biljke u rejonima. U 23 od 24 rejona će jedna biljka biti veoma uspešna, dok u 24. rejonu to neće biti slučaj. Ipak, na kraju nam autor otkriva šta je razlog tom (ne)uspehu i sa kojim je događajem iz prošlosti povezan. I upravo takve sitnice su one koje pokazuju koliko su sitnice bitne, i takve sitnice su me najviše dirale. Siguran sam da sam neke veze i prevideo, pa svakako imam nameru da se nekad u budućnosti vratim ovom romanu.
Možda jedina zamerka na roman Rejon 24 je što nam je autor kroz neke rečenice unapred najavio neke događaje. Tako da onda u podsvesti imate da će se nešto desiti, samo još niste sigurni pod kojim okolnostima. I nema tog efekta iznenađenja. To nije mana, ali prosto ja nisam tip koji voli da mu se unapred govori šta će biti sa nekim ljudima ili događajima i onda bih više voleo da nisam bio upoznat sa događajima koji slede. Ne treba zaboraviti da je ovo debitantski roman mladog domaćeg autora i sa njim je uspeo zaista dosta.
Neko sam ko Dokaz prati gotovo od samog početka i znam da su u samom startu imali tri različite edicije u planu, ali je vrlo lepo što rastu i šire se, pa smo tako dobili još jednu novu ediciju. Srećan sam što daju priliku i domaćim autorima i zaista verujem da nas od njih tek očekuju mnoga dobra dela. Neko sam ko, da izdaje sada roman, veoma bi voleo da to budeš baš za Dokaz izdavaštvo.
