Nisam siguran da li postoji neko u Srbiji koji nije čuo za dramu Gospođa Ministarka. Obrađuje se u školama. Čak i da je nisu čitali, deluje mi nemoguće da neko nije čuo za nju ili da ne zna bar mrvicu šta se u njoj radi.
U poslednje vreme mnogo vozim auto i volim da slušam muziku. Ipak, ima dana kada mi nije baš do muzike ali mi um traži neku vrstu zabave i „društva“. Setio sam se bookmate aplikacije i da postoje audio knjige. Izbor je pao upravo na ovu dramu. A onda dok sam pisao tekst i čitao više o ovoj drami saznao sam da sam počeo da je čitam baš na godišnjicu kada je prvi put izvedena – 25. maja 1929. u Narodnom pozorištu u Beogradu.
Gospođa Ministarka je napisana pre stotinjak godina, a zanimljivo je što podjednako dobro govori i o društvu u današnjem vremenu. Možda bi ovu dramu najbolje opisala ona čuvena – Ko visoko leti nisko pada.
Živka je neko ko dobija priliku da se uzdigne u društvu zbog novog poslovnog položaja svog supruga. A kako to obično biva, kad se neko brzo uspenje, brzo i „poludi“, pa na kraju sam sebi obezbedi kartu za nazadovanje.
Ne bih se previše bavio analizom dela, jer smatram da su mnogi upoznati sa njim. Ali želim da istaknem da je u tome lepota književnosti – da nas podseti i osvesti ko smo, gde smo i kakvog smo mentaliteta. I da pazimo kako se ponašamo u određenim situacijama jer iako imamo najbolje želje za sebe, možemo sebi postati najveći neprijatelji. A najveći problem je u tome što možemo biti slepi na svoje greške, baš kao što je i Živka.
Ovaj roman me je podsetio na jednu knjigu koju sam čitao i koju toplo preporučujem ukoliko volite da se nasmejete sami sebi a i svima nama. U pitanju je knjiga Bojana Ljubenovića – Pisma iz Srbije.
