Ne mogu da kažem da sam veliki ljubitelj poezije, niti da je redovno čitam. Evidentno je da ima izleta u zbirke poezije ali ne toliko često. I imam sreću da su mi sve zbirke bile dopadljive i da sam u svakoj pronašao nešto što mi se dopalo i da mi nije žao što sam zbirku pročitao. Takav je utisak i sa zbirkom Kako kentauri nose pantalone.
Kao što sam već rekao, nemam običaj da se često upuštam u čitanje poezije, ali kad to činim uvek je obazrivo. Uvek imam neku vrstu straha ili paranoje da ja to neću razumeti, da me neće dotaći. Posebno sam udaljen od savremene poezije, a posebno od njene forme. No i u takvim zbirkama ima velikih pesama.
Ne želim da zbog uvoda pomislite da ova zbirka nije dovoljno dobra ili da su retke pesme koje su dobre, nije mi to ideja. Samo želim da kažem kako nemam utisak da sam previše merodavan za poeziju. Ali volim da podržim domaće autore, a posebno one koje znam makar i preko interneta a među njima je Nenad.
Naše poznanstvo traje oko deset godina. Imali smo priliku da se jednom sretnemo uživo. Tokom naše komunikacije nismo puno pričali o njegovoj poeziji, ali kroz razna online izdanja i ono što je kačio na svom Instagram profilu imao sam uvid u njegovo stvaralaštvo.
Sa druge strane, upravo to poznanstvo i priče koje smo pričali su mi pomogle da u nekim pesmama sagledam i pozadinu, emociju koju je on imao na umu dok je pisao. Ne mora da znači da sam povezao događaje i pesme dobro, ali želim da živim u uverenju da sam bar jednom pogodio.
Prvi deo zbirke je više okrenut ka detinjstvu i odrastanju i više puta mi je prizvao neka lična sećanja. Motiv cepanja drva i testerisanja nije tako redak. Spominju se, takođe, i kentauri. Mogu da kažem da mi je omiljena pesma iz ovog dela Zidarske sezone.
Prizivanje mirisa šume i seče drveća je za mene imala čudno iskustvo. Nikad nisam voleo taj posao kao mali, uvek mi je bilo izuzetno dosadno i prljavo. A opet, između tih slika pojavljuju se i stihovi koji su gađali pravo u srce.
nedovoljno
tvoj omiljeni pridev. — Kako kentauri nose pantalone, Nenad Kostić
Drugi deo zbirke je više okrenut emotivnom i ljubavnom životu. Bolni momenti koji ostavljaju traga na srcu nisu tako retki. Grubosti koje su nežno opisane u ovoj zbirci su mi bile tako čulne da sam u nekoliko navrata zastao, udahnuo duboko pa tek onda nastavio. Ako su reči četkice za slikanje, Nenad izuzetno vešto oslikava ovu zbirku poezije prenoseći svoja osećanja na papir.
Nekad je i malo više otvoren, ličan, a opet čini se da ne bi ni moglo da bude drugačije. Ne bi bilo to to da je bilo drugačije. I zato, bez obzira što znam Nenada, mogu da kažem kako je ovo zbirka poezije satkana i od mozaika ličnih osećanja. Izdvojio bih Gnezda ljubavnika kao pesmu koja se istakla u drugom delu zbirke.
Izuzetno mi je drago što je ugledala svetlost dana, njegov prvenac. I veoma se nadam da se neće na ovoj zbirci zadržati. Apropo zahvalnice autora, ovim putem bih se zahvalio i ja Marku Đorđeviću što je doprineo da ova zbirka budeš baš ovakva.
P. S. Ukoliko i ti želiš da podržiš ovog mladog autora, možeš zbirku pesama Kako kentauri nose pantalone poručiti direktno od Nenada na njegovom Instagram profilu @poezijabezpesnika.
