Sigurno ste svi bar jednom videli reklamu na TVu, internetu ili čuli na radiju, ili videli u gradu bilbord sa najavom filma Leto kada sam naučila da letim. U vreme kada se prikazivao u bioskopima bio sam prehlađen i nisam smatrao da je okej da idem takav u bioskop, pa sam čekao da me prehlada prođe. Međutim, kad je prehlada prošla završilo se prikazivanje u bioskopu, tako da film nisam pogledao.
Znao sam da postoji i roman po kom je film snimljen, ali nekako mi nije bio na listi prioriteta. Ranije sam već pročitao jedno delo Jasminke Petrović – Sve je u redu. I ako je suditi po tom delu, znao sam da me očekuje jedna topla priča. Tako da je želja da pročitam ovaj roman ostala tu negde na pameti. Sve dok pre neki dan slučajno u školskoj biblioteci nisam video baš ovaj roman na stolu i odmah sam ga uzeo!
Leto kada sam na učila da letim je relativno kraća priča u odnosu na one kakve sam navikao da čitam. I ako je kraća, nije nimalo manje vredna. Zapravo, u tih stopedesetak stranica je spakovano puno emocija, misli i razgovora koje pokreću i razmišljanje u nama. Oni koji su gledali film već znaju gde se odvija radnja i ko su glavni likovi. Oni koji nisu gledali po izdvojenim citatima će zaključiti o lokaciji radnje.
Meni je ovaj roman toliko prijao ovih dana, posebno što su ovi dani bili sunčani. Nisu bili letnji ali su odavali taj utisak leta i sunca. Iz stranica se isijavao taj osećaj mora i blagog povetarca, one letnje vreve i mirisa soli. Toliko su mi prijali ti opisi da sam poželeo da ove godine odem na Hvar. A pre toga se nadam da ću pogledati i istoimeni film.
Unuka nam u nekoj vrsti dnevnika prepričava svoje dane uveče kad legne u krevet. Otišla je sa bakom kod bakine rođene sestre na Hvar. Sofija sa jednom babom i jednom nonom ona provodi dane. Ti dani, naravno, bivaju dosadni. Jer pobogu, kome je super da je sa babom na letovanju dok mu je celo društvo svuda po malo. Ipak, leto iz tog dosadnog postaje veoma zanimljivo. I najlepši deo tog obrta zapravo nije ono što sam pomislio da jeste. Ovo nije klasična tinejdž pričica kako se mlada devojčica zaljubi u momka na moru. Ova priča je mnogo više od toga!
Tema koju deca možda neće baš u potpunosti razumeti se tiče odnosa Luka dide i babe. A to je bolna tema koja se tiče raspada Jugoslavije i svega što je taj raspad pratio. Nemam nameru i ne želim da zadirem u politiku, niti da biram stranu i/ili okrivljujem onu drugu. Ono što želim da kažem je da mi je drago da je, što se tog dela tiče, ovo roman koji zagovara pomirenje. Dobar deo romana je i napisan na bodulskom jeziku (tako bar piše u romanu, nadam se da nisam pogrešio). Baš je nekoliko citata izdvojeno a koji se tiču te teme. A opet, mogu se posmatrati i mnogo šire.
Ovo možda nije roman koji će pomeriti planine, ali će vas dirnuti u srce. Priznajem, na nekoliko mesta su mi oči zasuzile. A onda brzo i nestajale, jer Sofijina baba je jedna živahna žena pored koje nemate mira. Čak ni kao običan čitalac. I stvarno se radujem gledanju filma, jer želim da vidim da li je ovako sjajan kao i ova knjiga.
Један одговор