Roman Tabu sam već čitao pre nekih sedam ili osam godina. I ne sećam se kako sam saznao njega. Jedino što pamtim je da sam ga komentarisao sa veoma dragom drugaricom Jovanom. I da je primerak koji sam upravo čitao poklon od nje.
I jedino što sam pamtio u vezi sa romanom je rasplet, ali i to u komadićima. Tako da mi to nije previše pokvarilo utisak ponovnog čitanja ovog romana.
Po žanru mogao bi se smestiti i u dramu i u triler. Prva polovina romana je više drama i tu pratimo odrastanje glavnog junaka koji kasnije biva osumnjičen. Potom roman polako dobija ton ozbiljnog triler romana. I taj prelazak (ako ne čitate sinopsis) deluje pomalo neočekivan i budi radoznalost.
Sam roman nije previše dugačak i može da se pročita za jedno ili dva popodneva. Meni je prijao kao nešto drugačije od svega što sam čitao u poslednje vreme. Ipak, autor nije previše rasplinut u opisima i to nekom može da zasmeta.
Sa druge strane, imamo uvid u odrastanje jednog umetnika i u teškoće sa kojima živi. On naime ima „problem“ i to uviđamo relativno rano. Prosto, on je na neki svoj način drugačiji. Ipak, živi svoj život i priča nam o njemu. On je vrlo zanimljiv lik iako deluje da o njemu vrlo malo toga saznajemo.
Roman je pomalo čudan jer odiše nekom hladnoćom. U neku ruku deluje i šturo. A opet mi se čini da je opširniji ne bi bilo to to. Imamo uvod i zaplet i rasplet. Sve je svedeno, ali efektno. Posebno taj rasplet. I mislim da je ovo jedan od onih romana koji neće baš previše oduševiti, ali može biti vrlo zanimljiv. I kako je napisan po istinitom događaju, svakako planiram da istražim sam taj događaj jer me zanima kako je sve to zaista izgledalo.
