Često mi se dešavalo da dok pišem utiske o nekoj knjizi spominjem i aktuelne događaje ukratko ili neka dešavanja koja su se odigravala u mom životu. I nisam bio svestan koliko takve stvari kasnije mogu da mi budu konfuzne ili da ih prosto zaboravim. Utiske o romanu 10 minuta i 38 sekundi na ovom čudnom svetu pišem mesečak dana nakon što sam je pročitao. Razlog tome je što sam u međuvremenu odradio redizajn komplenog bloga, pa je ovo zapravo prvi članak koji objavljujem u izdanju petrovsvet.com 2.0.
U pisanje Elif Šafak sam se zaljubio još od prve knjige koju sam pročitao, a to je Ostrvo nestalog drveća. I svaka sledeća mi je otkrivala neke nove lepote. Isto se desilo i sa ovim romanom. Iako mislim da ga pojedini mogu odbaciti zbog tematike kojom se bavi, ovo je roman koji krije mnogo lepote u sebi.
Najlepša od svih lepota o kojoj roman govori je lepota prijateljstva. Lepota u podršci ljudi i okruženja, da se prema nekome možeš iskreno otvoriti i pronaći mir, luku i oslonac. Prijatelje nije lako pronaći i često ih nemamo puno. Lejla ih je imala petoro. I dopada mi se kako je autorka svakog od njih uvela u priču. I posebno mi je trag ostavila ona rečenica na kraju – „Jedna/Jedan od petoro“.
Ljudski putevi su čudni i na mnoga mesta odemo na koja nismo ni pomislili da se možemo naći. O tome govori i ova knjiga. O putevima tih šestoro ljudi kojima su prošli i svako se patio na svoj način i svako je organizovao život baš onako kako je želeo. Naravno, koliko je bilo u skladu sa mogućnostima.
Moram da istaknem da u romanu 10 minuta i 38 sekundi na ovom čudnom svetu postoje i bolna mesta. Nekako imam utisak i da sam predosetio jedan od događaja u vezi sa stricem. I ma koliko to bilo bolno za čitanje, očeva reakcija i Lejlina spoznaja o njoj je daleko bolnija. Ovo je roman koji će vam izazvati i radost i tugu, jer ovo je život.
Tematika zbog koje mislim da ga neki čitaoci mogu otpisati je prostitucija. Jedna od glavnih tema romana je upravo to. No mi ovde vidimo kakav je taj život, kako je Lejla došla do toga, ali i neke od njenih prijateljica. Ova priča nam samo govori da smo svi mi ljudi i da ne treba ljudima da sudimo na osnovu toga. I mislim da je upravo u tome jedna od vrednosti knjige – što nam ukazuje da je najbitnije u životu biti dobar čovek.
Један одговор