Sećam se da su me još same korice kada je Dokaz najavio roman Kuća s vitražem osvojile. Nebojša, koji stoji iza izdavačke kuće Dokaz, ali i dizajna svih njihovih korica, je još jednom uradio fantastičan posao. Ipak, desilo se nešto što mi nije baš drago – roman mi se baš i nije dopao.
Pisanje utisaka odlažem već tri dana u pokušajima da razmislim i odgovorim sebi na pitanje šta mi nije tu toliko prijalo. Zanimljiv je, ima neku svoju priču, a osim priče o ljudima provlači se i priča o građevinama u Lavovu. A čini se da se posebno priča o jedinstvenom vitražu u jednoj zgradi. Vitraž kom se zgrada prilagodila, a ne on zgradi, kako stoji u samom romanu.
I toliko se lepo priča o tim delovima da sam već video sebe kako ovu knjigu poklanjam dvema osobama u skorijoj budućnosti.
Sa druge strane, ovo je priča četiri generacije žena u Lavovu. Svaka sa svojim borbama i nekim ciljem u životu. Na momente su mi delovale toliko blisko, a onda na momente kao da su rogovi u vreći. Jedno je sigurno – u njihovoj porodici je uvek dinamično.
I uz to, ovo je roman o otkrivanju sebe. A pod otkrivanjem sebe mislim na emocionalnom i seksualnom smislu, mada kako ima dosta i nekih političkih pitanja, ne bih pogrešio ni da kažem da je ovo roman i o otkrivanju sebe u političkom smislu. Zaista, svi smo mi u životu imali (imamo ili ćemo tek imati) te faze spozajanja sebe na razne načine. I ti delovi su mi bili zanimljivi.
Autorka čak, za mene, dobro opisuje pojedine situacije i osećaje, umeo sam da se saosetim. Ili da se u sećanjima vratim na neke svoje slične događaje, pa da se podsetim. Ako bih ovu knjigu posmatrao kao vitraž, rekao bih da se sastoji od mnogo lepih staklića. Međutim, bilo je i tu nekog nejasnog stakla, mutne i čudne boje. Čini mi se da mi stil pisanja u globalu nije najbolje legao. Na momente sam se gubio dok sam čitao roman. Imao sam utisak kao da su pojedini pasusi flešbekovi na prošlost, a nisam mogao da ih predosetim da dolaze. Drugačije ne umem da opišem. A možda je moja životna situacija trenutno takva da je učinila da mi ova knjiga ne legne. Nema veze, čekaće na polici novu priliku u nadi da će mi prijati poput Non-Ui, ili Leto kad je mama imala zelene oči.
