Kada neko kaže Dokaz prva asocijacija koju imam je dobar roman. I zaista, već godinama je tako. Neke više volim, neke i ne baš toliko. Nekima se oduševim pa bih da ih poklonim celom svetu (baš poput Ko su oni bili), a priznajem da je bilo dva romana u kojima se baš nisam pronašao. To i dalje ne osporava njihov kvalitet, pre svega po izboru romana, a potom i po kvalitetu papira, izboru i fonta i načina kako izgleda knjiga unutra, ali i ono što se prvo primeti – izboru korica. Kada bi se organizovalo glasanje koja izdavačka kuća ima najlepše korice na svojim izdanjima, verujem da bi Dokaz bio u top3, ako ne čak i na prvom mestu. Sve prethodno spomenuto je ispunjeno i sa novim romanom koji su izdali pred kraj 2024. godine – Oblici ljubavi.
Na prvu ovaj naslov može da izazove kontra efekat, da se odmah pomisli na partnersku ljubav i da je ovo neka ljubavna izlizana priča. Meni je prošlo kroz glavu, ali znajući kakve romane Dokaz izdaje nisam poverovao u tu svoju misao koja je samo prošla kroz glavu brzinom svetlosti i više se nije vraćala. Jednom sam pokušao da čitam roman, ali već na prvoj strani se susrećemo sa povorkom i sahranom, samo sam ga odložio. U tom trenutku mi se nije čitalo. Mesečak dana kasnije sam ovom romanu ponovo dao priliku i uzvratio mi je.
Ne mogu da kažem da sam imao neka očekivanja i nadanja kako će ova priča izgledati. Ipak, mogu da kažem da sam dobio nešto na šta nisam ni pomišljao. Ovo je na neki način i roman u romanu, priča unutar priče. Jedna priča nam daje širinu drugoj priči, onoj sa kojom započinje ovaj roman. I moj prvi zaključak je da zapravo najviše volim ovakve romane – romane sa dušom.
Ovo je roman u kom nema puno neočekivanih obrta, akcija, neke žestoke priče od koje zastaje dah. Ali ovo je priča o porodici, o ljudima, o ljubavi, o mogućim oblicima ljubavi. Ovo je priča koja greje srce, ali isto tako ono i treperi na momente. Najviše volim priče o ljudima, o njihovim nadama i željama, o njihovim strahovima i nemirima, o njihovim odnosima i razmišljanjima. A Noraj nam ovde daje sve to na tacni. Ona će priču započeti svojima bakom i dekom, ali će preko majke doći i do nje same.
Između ostalog, Oblici ljubavi se može posmatrati i kao priča koja nam daje dve perspektive jedne iste priče. Prvo ćemo o Noraj saznati više od Ismaela, o njihovom odnosu, usponima i padovima, a pred kraj romana ćemo sve to isto sagledati iz ugla Noraj. I to može biti odličan primer koliko neke stvari možemo da vidimo pogrešno. I da nekad ne postoji krivac.
Još jedan od kvaliteta ovog romana su mnoge misli koje sam izdvojio, nekad sam citat, nekad je to neka misao koja nešto opisuje. Ines je zaista vešta u tome i to njeno pisanje me je veoma oduševilo. Jedan od najlepših opisa osobe mi je sledeći: Moja baba se sećala Manolina kao posebnog bića, od onih koja dolaze na svet da bi ga učinila lepšim, pogodnijim za život.
Čini se da ljubav ponekad (možda i uvek, zapravo) zahteva i određen vid žrtve. Nekad iz straha, nekad zbog ega, nekad iz ubeđenosti u nešto drugo jednostavno nismo spremni na nju. A ovde ima toliko ljubavi i to u raznim oblicima da nam roman ukazuje na to koliko je zapravo divno imati je u životu i koliko može nadahnuća da da. Podrška prijatelja nekad može značiti više od svega na svetu. Usmeriti nekoga na pravi put može izroditi mnogo toga dobrog. I ima li nešto lepše od toga kad znaš da si nekom čistog srca pomogao da bude bolja, kvalitetnija osoba?
Zbog ovog romana sam ostajao do kasno budan i radovao se svakoj narednoj stranici. A iako se ovde govori o ljubavi, isto tako ima i boli (one idu zajedno, čini se). Život nekad nije fer, a to možemo da vidimo i na primeru Filomene. Naučiti živeti sa nekim činjenicama nije uvek lako, to ćemo uvideti i kroz ovu knjigu. No ono što me je ova knjiga naučila jeste da je lekovito izbacivati iz sebe misli – da li će to biti, kao ovde, na papir, ili možda na platno, nije važno. Može to biti i na boks treningu udaranjem u vreću ili kroz pecanje ili kroz glasnu muziku na žurci. Bitno je osetiti se dobro u svom telu a to zahteva i rad, ne dođe uvek sve samo od sebe na svoje.
Za kraj želim da dodam dve stvari. Prva, korice romana Oblici ljubavi su me oduševile same po sebi, a onda dok sam pripremao objavu za ovaj članak poželeo sam da vidim korice ovog romana na drugim jezicima i nisu ni prići ovim koricama. Još jednom svaka čast Nebojši (@blend.rs) na ideji i realizaciji. Drugo, o ovom romanu su pričali i Marko Kovačević (@bukmarkic) i njegova gošća Nataša Smirnov u podkastu Scars and Hopes, a ja vam ga od srca preporučujem.
