Pola kralja (Džo Aberkrombi)

267

Ako je neko listao moj profil ili sajt sa ciljem da vidi šta sam sve čitao biće mu jasno da osim Igre prestola epsku fantastiku nisam čitao. Ove knjige sam video na Laguninom sajtu pre dve godine i onda sam za decembarsku Noć knjige (čuveni Tempo račun, ko zna) sam uzeo i ovaj serijal. Sinopsis mi je obećavao dosta, pa sam ih odmah uzeo. Međutim, čekao sam da završim Igru prestola, a onda je zanimanje za neke druge knjige bilo jače i ovaj serijal je tek sad došao na red. I za početak mogu da kažem da je Pola kralja takav roman da mi je žao što sam ovoliko čekao.

Pošto imam nekoliko serijala na policama rešio sam da jedan od serijala pročitam do kraja godine. Shvatio sam da izuzev Neznanog sanjara/Muza noćnih mora i Severne kapije ništa od serijala nisam ni čitao u toku godine.

Ovo mi je prvi susret sa Aberkrombijem. Video sam da je on mlad čovek i da je ovaj serijal relativno skoro napisan. Obećavalo mi je i to što je Džordž R. R. Martin čitao ovu knjigu i dao svoj komentar da je Džo odlično odradio posao. Poznat mi je još jedan serijal od njega koji sam viđao po instagramu i uz to hvaljen je. Shodno tome, očekivanja su mi bila ogromna i nadao sam se da će ova trilogija biti jedna luda vožnja na zmaju koja se ne može opisati.

Kao što sam već rekao, nisam veliki poznavalac epske fantastike, pa možda moj utisak nije najbolji u tom smislu. Ali meni je Pola kralja brutalno dobar! Čini mi se da obično romani ovog žanra bivaju napisani sa 600+ stranica, što ovde nije slučaj, već na svega 327. Nekada je hiljadu strana malo za neku knjigu, a nekad se radnja od dvesta strana toliko oduži da postane naporno. Ovde se gotovo iz stranice u stranicu dešavaju događaji, non-stop je neka akcija. Neki obrti su predvidivi, drugi nisu, ali sve u svemu roman je pun naboja. Posle već dva poglavlja sam samo tražio još i jedva sam ostavljao roman da bih završavao druge obaveze koje imam ili da bih spavao.

Nekome će možda smetati što su pojedini događaji opisani kroz pasus ili dva, nema previše detaljisanja. U većini slučajeva mi to nije smetalo, ali na momente je to znalo da mi zafali. Bilo bi još uverljivije i bolje, ali ni ovako mi nije smetalo. Ova knjiga je kao da gledate akcioni film, scene vam se menjaju pred očima iz sekunde u sekundu, iz rečenice u rečenicu. Meni je, kao nekom ko nije puno takvih knjiga čitao, ovo bila vrlo pozitivna stvar. Gotovo da sam ostajao bez daha od neizvesnosti šta će se dalje dešavati.

Ovde su likovi dosta autentični, drugačiji i svoji. Aberkrombi ih je veoma živopisno opisao. Srodite se vrlo lako sa njima, čak i one koji vam nisu simpatični volite jer su maestralno napisani. Jarvi, kao glavni lik ove knjige, je neko ko nosi ceo roman i zapravo ceo roman pratimo iz njegovog ugla tj. pratimo njega. Pošto znamo da postoje nastavci knjige bilo je jasno da on neće umreti u tom romanu pa nekoliko puta kada se našao u škripcu, iako mi je bilo uzbudljivo i neizvesno, opet mi je bilo i pomalo predvidivo jer sam znao da će se nekako izvući iz te situacije.

Osim što Jarvi ima fizički hendikep, levu šaku gotovo da nema, a uz to je mlađi brat kome nije bilo namenjeno kraljevstvo tj. nije bio u planu da vlada. Već u prvih 20ak stranica se događa smrt njegovog oca i brata pa on postaje novi vladar svoje zemlje, što nimalo nije očekivao. Već nekoliko stranica kasnije biva izigran od strane bliskog rođaka (još jedna igra (oko) prestola) i on završava u moru. Kada shvati da se nije udavio, sve svoje snage usmerava ka izvršenju zakletve – a to je da se osveti ljudima koji su mu ubili oca i brata. I zapravo tu avantura počinje!

Poslednjih 50ak stranica je najuzbudljivije i tu se događaju dva, tri velika obrta koja nisam očekivao uopšte. Ono što mi je bilo posebno drago jeste da se neki detalji sa početka knjige javljaju i na kraju, čak u poglavljima koji otvaraju i zatvaraju roman mi pratimo dijalog dva ista lika i na neki način roman gradi prstenastu kompoziciju. Sve te neke sitnice sa početka su, kao slagalice, legle na svoje mesto na kraju romana, što mi je bilo posebno divno.

Spomenuo bih još da se kroz Pola kralja provlače neke mudrosti ili izreke, da ne kažem baš poslovice jer to nisu koje izgovara glavni lik ali kao rečenice koje su mu drugi ljudi pričali ili su izgovarali dok ih je on slušao. Svaka od tih rečenica mu dolazi na pamet kada se nađe u nekom problemu i one su mu bile podsticaj kako da se nosi sa tim problemom i svim nedaćama koje su ga snašle. Kroz knjigu sam imao puno izdvojenih citata i misli što mi samo pokazuje koliko je Aberkrombi vešt sa oblikovanjem misli.

Sve u svemu, meni je ovo veoma dobar roman! I jedva čekam da se vratim u ovaj svet ponovo. Za moj ukus ovo je jedno savršenstvo epske fantastike.

Izdvojeni citati:

Snažnih je mnogo, a mudrih je malo.

Džo Aberkrombi

Ne podmazuje se osovina najboljim uljem.

Džo Aberkrombi

Slabići moraju da žive od sitnih osveta.

Džo Aberkrombi

Svaka stvar može da ubije ako se zamahne njom dovoljno snažno.

Džo Aberkrombi

Neprijatelji su cena uspeha.

Džo Aberkrombi

Uvek ima načina.

Džo Aberkrombi

Budala je rob svog besa. Bes je mudrom čoveku alatka.

Džo Aberkrombi

Desi se da mirna voda krije žestoke struje.

Džo Aberkrombi

Čast je budalama nagrada.

Džo Aberkrombi

Moć ume da bude krhka stvar.

Džo Aberkrombi

Detalji o knjizi:

Knjiga: Pola kralja (Half a King)
Autor: Džo Aberkrombi (Joe Abercrombie)
Izdavačka kuća: Laguna
Godina izdanja: 2014. (srpsko izdanje 2016.)
Žanr: Epska fantastika

Kako sam saznao za knjigu: Video sam na sajtu izdavačke kuće

Omiljeni lik: Jarvi
Najmanje omiljeni lik: Šadikširam
Ocena: 10/10

Da li Vam se svidela ova objava?

Budite u toku sa novim objavama na blogu.

Sačekajte trenutak...

Hvala Vam što ste se prijavili!
Proverite Vaš inbox ili spam/junk za mail dobrodošlice!

Join the Conversation

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Like
Close
Petrov svet Tiny Salt theme © Copyright 2020. All rights reserved.
Close