Nisam mogao da izdržim da prođe nešto više vremena od prvog dela serijala, pa sam pohitao u nove avanture na Skrhanom moru. Pola sveta, nastavak serijala Skrhano more, je još bolja knjiga! Ne znam kako je Džo uspeo da prevaziđe sebe i Pola rata, ali uspeo je.
Iako je duža za oko sto stranica, čini mi se da sve što bih rekao o ovoj knjizi sam rekao o prošloj. Jedino da uzmem iste one utiske i da ispred svih prideva i opisa o knjizi dodam NAJ na početku reči. Apsolutno ne bih imao ništa novo da dodam za ovu knjigu u odnosu na prethodnu. Obe su savršene, uzbudljive, vozile su me maksimalno i nisam mogao da se odvojim od njih.
Ono što je Džo novo uradio u ovoj knjizi jeste da je uveo dva nova lika – Trn i Branda. Prvih nekoliko poglavlja naizmenično pratimo njih dvoje, a onda se u priču uključuje većina dobro poznatih prethodnih likova i priča se ubrzava.
Čitajući ovaj deo shvatio sam da je Džo već u prvom delu načinjao priču za dalje. Pravio je prostor za ono što dolazi, a da čitajući Pola rata to nisam baš ni osetio. Jednostavno mi je sve izgledalo kao da je na svom mestu. Imam utisak da se Pola sveta može čitati i bez prethodno pročitanog dela, jer u prvom delu pratimo razvoj Jarvija kroz gotovo celu knjigu. Ipak o njegovom kraljevstvu saznajemo osnovne stvari. Ali opet, povezano je dosta jer uzroke za put koji se dešava u drugom delu, kao i priprema za rat koji sledi, možemo naći u prvom delu serijala. Naravno, uvek je preporučljivo čitati knjige redom, ali ako neko nema prvi deo trenutno može slobodno da pročita drugi deo.
Kao što već rekoh, prva knjiga je napisana tako da deluje kao da je kompletna, a zapravo shvatimo čitajući ovu knjigu da je ona samo zatalasala to nemirno more. Ovu knjigu doživljavam kao prekretnicu između prve i treće knjige, jer u trećoj knjizi očekujem eksploziju događaja.
Definitivno ću ovaj serijal preporučivati svima koji vole ovaj žanr ili misle da bi im se dopala ovako neka radnja a da pre toga nisu čitali epsku fantastiku. Jedino što sam još pročitao od ovog žanra jeste Igra prestola i moram da priznam da ne mogu da napravim nikakvu paralelu između ova dva serijala. Svi likovi su za sebe maestralno napisani i nema sličnosti, za sebe su veoma karakteristični i drugačiji. Jeste da se i ovde na neki način vodi bitka oko vlasti, ipak nije ni blizu Martinovom serijalu. Nemaju sličnosti i to je ono što mi se baš dopalo jer sam imao strah da će možda da mi zaliči na momente na nju.
I pošto me zanima kako će se sve ovo završiti odmah se vraćam na Skrhano more. Planirao sam da čitam bar po jednu knjigu između ovih iz serijala da mi ne bi bilo previše, ali je serijal toliko dobar i radnja vuče i budi radoznalost da je taj plan pao u vodu. Pošto se bliži Noć knjige, najtoplije vam preporučujem ovaj serijal. Potpisujem da će vas ostaviti bez daha i držati vam pažnju sve vreme. Veoma bih voleo filmsku adaptaciju ovih romana.
