Sećam se da sam gledao film Dom gospođice Peregrin za čudnovatu decu i da mi je bio vrlo neobičan, ali i zanimljiv. Za njega sam saznao slučajno od drugarice, jer je ona veliki ljubitelj glumice koja glumi gospođicu Peregrin. A onda kada sam ugledao na internetu da neko prodaje prva tri dela iz serijala o čudnovatoj deci, nisam gubio časa već sam te knjige i poručio.
Od tada je prošlo skoro pune tri godine, a ove knjige sam samo premeštao sa police na policu uz „Jednog dana kada skupim ceo serijal pročitaću ih“. Ipak, Jelenini utisci o prva dva dela su me povukli da više ne čekam već da započnem sa čitanjem ovog serijala.
S obzirom da sam već gledao film nisam bio previše iznenađen samim zapletom radnje. Otprilike sam znao šta me čeka, jer sam se sećao nekih delova filma. Tako da sam u čitanje ušao opušteno. I moram priznati da je roman nekako vrlo lepo napisan, pitko se čita. Nema tu nekih rečenica od kojih ćete ostati bez teksta. Ipak, sve je dovoljno jednostavno da vas sve to čudnovato privlači i biva vam veoma zanimljivo.
Sve te čudnovate stvari su napisane na lako pojmljiv način i možete sve to zamisliti. A ipak, ako neke stvari ne možete zamisliti i za to se Ransom Rigs potrudio. Naime, osim samog proznog dela kroz knjigu ćete naići na obilje čudnovatih fotografija. Autor na kraju romana tvrdi da su sve one autentične. Ipak, te fotografije nisu najobičnije, tj. ono što je prikazano na njima nije uvek nešto na šta ste navikli da viđate. I te fotografije samo upotpunjuju doživljaj čitanja i vaše mašte dok zamišljate sve ono o čemu čitate.
Do sada se nisam susretao sa ovakvom formom romana i moram da priznam da mi je to bilo jedno vrlo zanimljivo čitalačko iskustvo. Nekako je drugačije od svega, a opet ni na koji način nije loše. Tako da se nadam samo da će Rigs u narednim romanima nastaviti još bolje nego što je to slučaj sa ovim.
Svi koji čitaju utiske koje pišem znaju da imam običaj da se žalim na duga poglavlja. I ovo je roman koji ima takva poglavlja, ali moram da priznam da su mi nekako bila skroz okej. Nisam osetio tu njihovu dužinu, svako je po jedna celina (što je i logično) a nekako se zbog te pitkosti čitanja i ne osete. Tek kad završim poglavlje ili bacim pogled koliko sam pročitao taj dan shvatim koliko sam pročitao stranica.
Što se same radnje tiče ona je zanimljiva, ali kako je Dom gospođice Peregrin za čudnovatu decu prvi roman iz šestodelnog serijala, rekao bih da je on samo uvodni roman i da od nastavaka očekujem puno više i akcije i mašte i otkrivanja tog novog sveta u koji sam kročio kroz ovaj roman. U slučaju da ste gledali film otprilike je to to. Ima razlike, ali u osnovi bih rekao da vas ništa neće posebno iznenaditi. Šta je bolje trenutno ne mogu da sudim jer sam film gledao pre nekoliko godina, ali na osnovu onoga što se sećam znam da nisam doživeo iznenađenja čitajući ovaj roman.
