Za razliku od prve dve knjige u ovoj sam više uživao. I dalje mi je većina stvari bila poznata, ali je nekako uživanje bilo veće, ne znam zašto. Oluja mačeva me bukvalno oduvala!
Kroz celu treću knjigu ledi Olena se pojavljuje dva puta, jednom u prvom, jednom u drugom delu treće knjige. I oba puta je svojim dosetkama ulepšala moj dan. Nadam se da će se u narednim knjigama češće pojavljivati. Takvih likova mi više treba.
Sa druge strane, Freji su me zgrozili, Lanisteri su izazivali potrebu da gađam glavom o zid. Gotivni su mi, a opet me užasno nerviraju, ne umem da objasnim. Možda je i dobro kad ti neko/nešto izaziva bilo kakvu reakciju nego da ne izaziva ništa.
Sama knjiga (mislim generalno na Oluju mačeva) je dobra. Radnja jeste rasprostranjena preko celog kontinenta i imamo priče sa istoka, ali je sve to lepo obuhvaćeno i upakovano. Stvarno se divim Martinu na ovako obimnoj i punokrvnoj priči. Nije štedeo na detaljima i nemam utisak da je bilo šta šturo. A opet, nije ni dosadno od previše detalja. Puno obrta se dešava i roman je ispunjen tenzijom (koju u većoj meri i propuštam jer sam odgledao seriju).
Činjenica je da mi se ovaj svet Vesterosa sviđa, ali sa 4. i 5. knjigom ću malo rastegnuti sa namerom da mi vreme do 6. knjige bude kraće (nadam se da će Martin uskoro objaviti tu knjigu). Za sve one koji su gledali seriju i dvoume se da li da čitaju moj savet je da pročitaju, ali ipak da sačekaju da prođe neki period dok se neke sitnije stvari zaborave.
