Pre malo više od godinu dana Vulkan je objavio da ima akciju sa Moj kiosk na kojima se mogu naći njihove knjige po ceni od 399 dinara. Do tada nisam čitao trilere iako sam voleo kriminalističke serije. Video sam knjigu Dečak od stakla čiji me je naslov privukao, plus imala je divne korice. Toliko me je privukla da sam odmah sutradan otišao da kupim i Gospodar senki koja je bila na akciji. Ipak, ovog puta ću vam preneti svoje utiske o romanu Lovac na duše.
Ovo je poslednja knjiga od Karizija prevedena kod nas koju nisam pročitao i ta činjenica se promenila. Definitivno, Karizi je moj broj jedan. Nadam se da će mi Den Braun oprostiti. Ono što sam doživeo sa Dečakom od stakla sam doživeo opet ovde. Iako je ovo prvi deo, a Dečak od stakla drugi, to mi nije umanjilo doživljaj.
Karizi je neko koga često opisuju da piše tako da se naježiš dok čitaš. I to jeste tako. Više puta mi se dešavalo da mi srce brže kuca zbog jezive scene koja me plaši, ali ne mogu da odvojim oči od stranice u želji da saznam šta se dalje dešava. Ovaj roman ima više takvih momenata!
Na početku deluje kao da čitamo o nekoliko nepovezanih događaja ipak se oni povezuju na kraju. Veći deo knjige prati Markusa i Sandru, smenjujući poglavlja naizmenično. I ono što je veoma uspešno Karizi uspeo jeste da svako to poglavlje završi tako da se pitate šta je sledeće i jedva čekate da se opet vratite to liku, a onda sledeće poglavlje se završi sa šokom pa želite više da čitate o tome i tako dalje. Maestralno odrađena priča.
Većina najviše voli Šaptača od njega, ali meni je Dečak od stakla prirastao za srce, ali sad i ova. Gospodar senki (treća knjiga iz serijala o Markusu i Sandri) mi je slabija u odnosu na ove dve. Svejedno, ko voli trilere mislim da treba da pročita Karizija i da se neće pokajati. Trajalo je oko godinu dana dok Vulkan nije izbacio nove verzije korica za sva Karizijeva dela ali sve knjige su konačno tu!
