Pre svega, želim da se zahvalim Pavlu na ukazanom poverenju. Ljubav u vreme besmrtnika je prva knjiga ove godine koju sam pročitao i prva saradnja na ovom profilu je ostvarena na Pavlovu inicijativu i drago mi je da se to desilo!
Ko me dugo prati ili je prelistao knjige koje čitam zna da se za ljubavne romane baš i ne hvatam često. Ovo mi je prijalo. Za ovu knjigu bih pre rekao da je zbirka emotivnih priča jednog društva. Zaista, upoznajemo mnogo likova i iz ugla mnogih od njih saznajemo kako to oni doživljavaju ljubav, šta ih pokreće, a šta im smeta. Šta vole, a šta izbegavaju. SIguran sam da se svako može pronaći u bar jednom liku delimično.
Ono što je posebno zanimljivo je da je roman smešten u svet besmrtnih ljudi, pa na momente ima doživljaj fikcije. Čini mi se da Pavle svesno nije puno pričao o besmrtnima da bi ostavio prostora za sledeće knjige, a i jedan razlog više da i njih pročitamo. Tako da se nadam da ćemo u skorije vreme saznati nešto više o njima.
Kao što rekoh, svako će se prepoznati, bar delimično, u ovoj knjizi. I da nije tih besmrtnih, to je naša svakodnevnica. Neću sad navoditi primere ljubavi, ali ima ih raznih i bilo mi je zanimljivo da čitam o svima njima. Ovaj roman karakteriše i mnoštvo likova, oko 20ak osoba iz čijih uglova se priča govori. Dosta je zanimljivo „skakati“ iz jedne u drugu glavu, a Pavle je to super uspeo. Moram još da spomenem i prstenastu kompoziciju romana (pozdrav za moju profesorku iz srednje!) koji se nalazi u romanu i odlično ga upotpunjava.
Ipak, bilo je tu i nekoliko zamerki zbog kojih ocena neće biti maksimalna. Za prvenac – roman je super. Ipak treba zamisliti sve te likove, povezati ih i to tako predstaviti da ne bude dosadno, a i da nemamo utisak da je priča sečena gde ne treba. Ipak neki razgovori su mi delovali usiljeno ili, pak, šturo, ponekad su mi neke rečenice bile i suvišne. I nisam shvatio foru sa kišobrančićima, ali sam u samom startu osetio da će se spominjati više puta kroz roman.
Један одговор