Kažu ko čeka taj i dočeka, pa sam tako i ja konačno dočekao poslednji deo trilogije Suludo bogati Azijci koja je kod nas prevedena kao Muke bogataša. Kevin Kvan je neko ko dobro poznaje svet suludo bogatih ljudi i vrlo je vešto preneo to poznavanje na papir stvarajući jednu vrlo zanimljivu i možda pomalo neobičnu priču. Ona je komična do te mere da se zagrcnemo od šoka njihovoj bahatosti i površnosti.
Naravno, nisu svi likovi bahati i površni, kao i u svakoj grupi ljudi i ovde ima mnoštvo različitih ličnosti. Već ranije sam pisao o prva dva dela ove trilogije i ovo je samo nastavak od koga znate šta možete očekivati. Dakle, ovo nisu knjige koje su obavezne da se pročitaju, ovo nije kvalitet od kog će svet stati. Ali ovo jesu knjige koje su zabavne, zanimljive i ulepšaće vam dan(e) dok ih budete čitali.
Velika porodica naizgled bezobrazno bogatih ljudi se sjatila u Singapuru, jer je vlasnica najvećeg privatnog imanja bolesna i očekuju ono najgore. Rodbina koja nije godinama dolazila odjednom je poželela da bude tu kraj bake, a ujedno rivalstvo među potomcima postaje sve veće. Svi su željni da se dokopaju tog imanja, a neki čak i ne biraju sredstva kojima će se služiti.
I treći roman se zapravo najviše vrti oko toga – ko će da nasledi to imanje. Uz to pratimo još nekoliko priča koje su okosnice ove glavne priče. Kiti Pong je neko koga smo imali prilike da upoznamo u prvom romanu i uz nju smo u drugom romanu učili šta sve moraš da učiniš da te najbogatiji ljudi prihvate kao sebi ravnog. U ovom delu ona nastavlja svoju misiju, ali uz velike muke Kolet koju smo imali prilike da upoznamo u drugom romanu. Moram da priznam da mi je trebalo vremena da se setim ko je Kolet, jer je totalno drugačija od osobe koja je bila u prethodnom romanu. I ujedno to može biti mana ovog romana – ima mnogo likova, tako da na momente vam se možda zamrse veze kojima su ti likovi povezani.
Ovde dolazi do izražaja i ljubavna priča divne Astrid. U prvom romanu ona u očima čitaoca postaje neko ko je bezgrešan, uzvišen i gotovo savršen kao ljudsko biće. Ipak, znali smo da joj brak nije bio savršen. Muke bogataša započinju tako što prisustvujemo sceni koja nimalo nije prijatna za Astrid, a kako bude roman odmicao ona će bivati na sve većim mukama. Ipak, kako je Astrid divna osoba, svim srcem sam navijao uz nju sve do samog kraja.
Ne mogu a da ne spomenem i Edija. On je možda najnesrećniji lik kroz čitavu trilogiju i super primer da vidimo šta se dešava sa osobom koja pati od kompleksa. Toliko je komičnih scena bilo sa njim i ranije, a ovde ih je bilo još. On je baš primer kako odelo ne čini čoveka i kako nije sve u novcu. Prvo mi ga je bilo žao što je takav, ali onda se toliko obezobrazio da mi je postao gadan. Ipak, sa druge strane, nekako ne mogu da razumem njegovu ženu i njegovu majku kojima je on u stanju svašta da kaže a one, čini mi se, nekako su sve to puštale da se tako odvija i dalje.
Kada sumiram sve utiske mogu da kažem da je završnica ove trilogije poput završnice serije Igra prestola. Uopšte nije bila u skladu sa mojim očekivanjima. Zapravo, nisam ni imao neku jasnu ideju kako želim da se roman završi. Na kraju nekako mi nije bilo to to. Nekako je previše srećan kraj, čini mi se da nema oštećenih, poraženih, da nema onih koji su ljuti ili besni zbog ishoda. Naravno, život je najlepši kad je sve lepo, kad vlada sloga i kad smo svi srećni, ali nekako mi je to sve u ovom svetu veoma nerealno. Posebno ako se uzme u obzir koliko se većina priča vrti oko novca i porekla.
Ako mene pitate, pročitajte ovu trilogiju. Zabavna je, upoznaće vas sa svetom suludo bogatih, shvatićete da su vaše muke malene i beznačajne. Ujedno ćete se slatko nasmejati više puta. Da li je sjajna? Nije, ali provod uz nju je zagarantovan.
