Grabljivčevo zlato je nastavak Smrtonosnih mašina koju sam skoro čitao. Nisam želeo da pravim prevelike vremenske pauze između dva romana da bih lakše mogao da ispratim glavne likove.
Moram priznati da sam malo razočaran u smislu što sam očekivao nadogradnju prvog romana, tj. da bude još uzbudljivije. Ne kažem da nema uzbuđenja i avantura, samo to nije bilo u očekivanoj meri. Kod Smrtonosnih mašina sam pisao da sam se dvoumio između 4 i 5 kao ocene, pa sam na kraju dao 4 u nadi da će naredna knjiga da nadmaši nju, međutim to nije bio slučaj. Drugi deo mi je definitivno lošiji od prvog, što ne znači da će takve biti i preostale dve knjige, ali ovo su trenutni utisci.
Već kad sam završio prvi deo spomenuo sam bojazan jer sam znao da knjiga nije direktan nastavak. Jeste, ali ta glavna radnja prvog romana se završila na kraju prvog romana. Ovde imamo potpuno novu avanturu, uvedeni su i novi likovi. Postoje niti iz prve knjige koje se provlače ovde i očigledno se nastavljaju kroz nastavke, pa verujem da će dovesti do kulminacije u četvrtom delu Smrtonosnih mašina. Nekako mi je sve to osrednje. Moguće je da je ova knjiga most između uvoda u priču do razrađene radnje u trećoj knjizi, pa je prosto zato takva.
Što se tiče ove knjige glavni likovi su isti i našli su se u novoj avanturi dve godine nakon završetka prvog dela. Imam utisak da ova knjiga može da se čita i zasebno. Jeste da se neki delovi provlače iz prvog romana, ali prosto nije to toliko usko povezano, više je kao da saznate pozadinu same priče.
Ima tu dosta dinamike, obrta i nepredvidivih događaja. Knjiga nije dosadna, aliiiiii… Profesor Penirojal mi je toliko išao na živce. Veoma me je podsećao na profesora Lokharta iz Hari Potera i Dvorane tajni. On sve može, sve hoće, sve zna i sve ume, a od samog starta sam sumnjao u sve to što on govori, što se ubrzo i ispostavilo kao istina. Ta sličnost mi je bila previše i to je ono što mi se najmanje dopalo u vezi sa ovom knjigom.
Pored toga, dešava se i jedna ljubavna drama, rekao bih klasična tinejdžerska drama. Meni lično nepotrebna i samo je još malo unazadila roman. Shvatam da je to dobro za zaplet i deo radnje se odvija posle pod pritiskom te drame, tj. postoje posledice toga koje menjaju tok radnje, ali nekako mi je previše tinejdžerski opisano, pa mi se nije baš dopalo.
Generalno, utisci o ovoj knjizi su mi osrednji. Nadam se samo da su naredna dva dela bolja. Verujem da će tu biti akcije i avanture, ali prosto da ću više uživati nego u ovom romanu. Svakako se nadam da je ovo Filipov najlošiji roman.
