Nakon malo duže letnje pauze vratio sam se serijalu Pesme leda i vatre – Gozba za vrane. Mesec avgust sam zatvorio prvim delo četvrte knjige iz ovog serijala, dok ću septembar otvoriti drugim delom Gozbe za vrane. Što sam bliži kraju to sam više tužan jer ko zna kad će Martin da objavi sledeću knjigu.
Kako se četvrta knjiga sastoji iz dva dela, a ja sam tek pročitao prvi, malo je nezahvalno da govorim o celoj knjizi. Čitajući komentare na sajtu izdavačke kuće pre nego što sam kupio knjige GoT Gozba za vrane je bila najmanje popularna i najviše kritikovana zbog mirnoće radnje. Za sada i ja imam utisak da je radnja mirna i bez većih i šokantnijih obrta, pa to nekom može malo da zasmeta.
Ovde prvi put imamo poglavlja napisana iz ugla Sersei i meni su ona najzanimljivija. Sersei na ekranu je odlična, Sersei u knjizi je fantastična. Ta količina prezira i mržnje u njoj se još više ističe jer ovde saznajemo i prećutane misli i komentare. Još više smo upućeni u to kako razmišlja i na taj način je još bolje upoznajemo. Meni je ona defitinitivno jedan od najdražih likova.
Pored Sersei Martin je uveo još nekoliko likova iz čijih se uglova priča priča. Kako su retki od njih glavni likovi koji će biti bitni do kraja (bar sudeći po seriji) može malo da to bude dosadnjikavo. Ipak, Martinovi opisi i metafore su idealni. Bilo je tu više izdvojenih rečenica i misli. Svakako, Martin je neko ko ume fantastično da satka ovako ogromnu priču i da drži sve konce u rukama. Definitivno je vredan pohvale.
Iako je karakterno Sersei jedan od najlošijih likova, u realnom životu takva osoba bi se retko kome dopala i retko bi je ko poželeo u društvu ipak joj se divim. Strahujem od nje, ali joj se divim koliko je daleko spremna da ide i koliko je lukava. I ceo taj lik je dobro napisan i prenet pred kameru, što je dosta bitno.
