Za roman Čitalac Žila Verna sam čuo od Marka (@bukmarkic) kada ga je predložio za bookclub. A kako sam se skoro preselio u Novi Sad nisam želeo da propustim priliku da budem deo tog bookblub-a.
Čak i po sinopsisu, ali i nakon pročitane knjige, nisam siguran da bih ikada samostalno uzeo ovaj roman u svoje ruke. To ne znači da mislim da roman nije dobar, ali nije štivo u kom previše uživam.
Prvih stotinjak stranica su mi bile veliki izazov. Više puta sam se razmišljao da odustanem od knjige, ali postojala je želja da saznam rasplet nekih stvari u romanu i želja da ipak prisustvujem bookclub-u.
Već sam naslov nam otkriva neke stvari i ceo roman zapravo pratimo iz ugla dečaka Nina. On na početku romana ima devet godina, a onda roman pratimo do njegovog 11. rođendana. To je period kada u Španiji nije mirno, građanski rat je u toku. I možda to što nam priču priča dečak me je najviše podsetilo na Semper Idem roman, ali ih ne bih poredio.
Čitao sam više puta romane koji su smešteni u neki od istorijskih događaja, i prija saznati o događajima kroz tu prizmu – prizmu priče običnih ljudi. No, ratna tematika je ono što meni i nije toliko blisko.
Ipak, divno je posmatrati razvoj jednog dečaka. U vreme kada je okruženje nebezbedno i dešavaju se loše stvari na sve strane, a telefoni i računari ne postoje, postaje izazov zabaviti se kao dete.
Kroz roman saznajemo da nije poželjno ni družiti se sa svom decom, jer „nisu sva deca ista“. Svet knjiga u koji Nino zaranja po prvi put mu otkriva šta svet može da bude i osvetli mu kakvi sve ljudi postoje.
Taj momenat spoznaje je jedan od najlepših momenata romana, uz likove koji mu osvetljavaju taj put. I meni, kao nekome ko je radio u školi, uvek se budi najlepši osećaj kada shvatim da sam neko dete upravo naučio nečemu, pomogao mu da razume. Zato mi je toliko drago što je Nino sreo određene ljude.
Priča je na momente teška, jer se sve dešava u vreme građanskog rata i postoje dve strane. Pažljivo se posmatra ko je na kojoj strani i osećaj mi je bio čudno poznat. No Čitalac Žila Verna nije samo priča o ratu i stranama, već i o ljudima, pripadnosti i koliko je bitno imati široke horizonte.
Iako nam se životni putevi nekad čine predodređeno zbog porodice ili društva u kom smo rođeni, to ne mora da znači uvek to. Nekad srce želi drugačije. A to vidimo i kroz poslednji deo romana.
Za mene je ovo bilo jedno neobično iskustvo i izlazak iz zone poznatosti. Posebno prisustvo bookclub-u gde sam na kraju najviše otišao iz radoznalosti kako su drugi doživeli ovu knjigu. I bilo mi je posebno zanimljvo da čujem one kojima se knjiga dopala.
