Nakon što sam pročitao Ples sa zmajevima ovaj roman mogu da opišem sa tri reči – ZIMA JE STIGLA!
U poslednjoj knjizi (za sada) zima je na pragu. Slučajno, napolju je takođe zima, a za koji dan će i kalendarski nastupiti zima. Bilo hladno ili ne, od ove knjige vam se na kraju neće naježiti koža.
Vrlo je moguće da je veliki problem taj što sam prethodno gledao seriju i stalno sam povlačio paralele između knjige i serije. Ovde se već radnja između knjige i serije uveliko razlikuje. Da se razlika može opisati dužinom, ovde bi smo razliku komentarisali u svetlosnim godinama.
Iskreno, pomalo sam se i mučio jer se serijal odužio. Martin kao da se previše rasplinuo a očekivani nastavak ne stiže. Počeo sam da gubim konce ko je ko, na momente. I to otežava čitanje knjige.
Ovde se knjiga bavi delimično i vremenom posle Gozbe za vrane pa se ponovo pojavljuju Sersei i Arja (meni dva veoma zanimljiva lika). Moram priznati da mi je ovde čak i Džon bio zanimljiv iako mi je uglavnom bio dosadnjikav. Tirion prolazi kroz mnoge pustolovine, za razliku od serije i zbog toga se malo nerviram. Razlika je baš velika za mnoge likove.
Kad podvučem na kraju, drago mi je da sam pročitao ovaj serijal i da ga imam u svojoj biblioteci, ali verujem da mu se neću vraćati u narednih desetak godina, ako ne i duže. I najiskrenije se nadam da će Martin uskoro da objavi novi deo romana iz serijala Igra prestola.
