Bibliotekarka iz Aušvica

Ono po čemu ću najviše pamtiti roman Bibliotekarka iz Aušvica jeste da dok sam čitao (na terasi) jedno od poslednjih poglavlja u kojem se govori o prvim trenucima oslobođenja počela je kiša da pada. I to je bio jači pljusak na nekoliko minuta. Doživeo sam kao da nebo plače zbog tih redova i zbog sve nepravde nanete velikom broju ljudi.

U pogovoru autor je lepo opisao zašto smatra ovu knjigu bitnom i zašto je bilo bitno da postoji i biblioteka u Aušvicu. Neću otkriti taj deo, već ću ostaviti vama. Ali ukoliko volite knjige koje se tiču ratova, knjige zasnovane na činjenicama i istinitim pričama onda je ovo knjiga za vas. Na momente je jeziva da se skupite unutar sebe od jeze na veličinu oraha. Na momente je opčinjavajuća. Oni su imali neki život unutar logora koji je bio nikakav i autor odlično dočarava kako su njihovi dani prolazili i kako su živeli sa strahom. Jedan od najtužnijih momenata mi je deo kad se opisuje šta se desilo sa septembarskim transportom nakon što su proveli 6 meseci u Aušvicu i ta crna kiša/crni sneg koji su zauvek postali deo tla Aušvica.

Malo mi se odužilo čitanje ove knjige zbog obaveza koje sam imao, ali činjenica je da sam veoma uživao. Potresna i uzbudljiva priča o mršavoj devojčici koja se usudila da bude hrabra. Jedina zamerka zbog koje zamalo da dam 4 jeste što autor neke prelaze iz priče u priču u okviru poglavlja toliko grubo pravi da se dešavalo da se vratim unazad nekoliko pasusa da još jednom pročitam i shvatim otkud sad ta scena.

Takođe, ovde ću izdvojiti nekoliko citata koji govore o Aušvicu:

U Aušvicu ljudski život vredi toliko malo da više nikog ni ne streljaju, jer jedan metak vredi više od čoveka.

Aušvic ne ubija samo nevine, on ubija i nevinost.

Nemamo sutra, sve mora da bude sada.

Bilo ih je još, ali ovo su samo neke rečenice koje opisuju okrutnost u kojoj su živeli mnogi ljudi u Aušvicu.