Roman Artemida sam čitao pre nešto više od šest godina, kada se tek pojavio kod nas. Najavljen kao roman čija se radnja dešava na Mesecu odmah mi je privukao pažnju. I sećam se da sam isti dan kad je izašao otišao u knjižaru da ga kupim, a onda ga bez daha pročitao. I dopao mi se. Oduševio me. Nešto kasnije sam pročitao i Marsovca i još jednom sam bio oduševljen.
Nedostajala mi je neka žestoka akcija, a kako sam ovu godinu hteo da počnem sa sigurno dobrom knjigom odlučio sam se za ovu. Zaboravio sam većinu sitnica, ali to što sam je već čitao mi nije smetalo da ponovo uživam u ovom romanu. Artemida je jedna luda vožnja u kojoj ne znate za kočnicu. Prosto se knjiga ne ispušta iz ruku. Iz akcije skačete u novu akciju. A na niskoj gravitaciji je mnogo nešto moguće da se desi.
Kako na korici piše „Svakom gradu je potrebno podzemlje“ već znamo da čime se susrećemo. Džasmin je na neki način kriminalac i prestupnik, bavi se krijumčarenjem stvari za Artemiđane. U pitanju su razne stvari, a ona je rešila da bude van konkurencije i veoma dobra u svom poslu. Najbolja.
A onda dobija ponudu koja se ne odbija. U pitanju je milion mapaga, a mapag je valuta koja se koristi na Mesecu. U svakom slučaju puno novca. Kroz roman saznajemo da je njoj potrebno nešto više od četiri stotine hiljada mapaga, ali do kraja romana ne i za šta. I, rešena da zaradi taj novac, upušta se u zadatak koji deluje gotovo nemoguće. Na kocku stavlja svoj život. Kao što kaže poslovica „Reci planiram da nasmeješ Boga“ Džasini planovi se izjalove. Njen život je u potpunosti ugrožen. Jure je profesionalci, pa je tako stavila život na kocku na još jedan način.
Cela ta akcija, a onda i još jedna posle te su tako dobro opisane, gotovo da ostavljaju bez daha. Zaista sam uživao u opisima radnje i jedva čekao da saznam šta će se sledeće desiti. Naravno, na kraju romana imate utisak da ovih tri stotine stranica su malo i da bi čitali još toliko. Kao i sa prvom romanom, Vir je pokazao da je majstor u pisanju naučne fantastike. Uz to, postoji mnogo pojmova koji se tiču nauke, ali Vir to sve objašnjava kroz priču na prost i razumljiv način. Nije neophodno da ste dobri iz određenih oblasti da bi razumeli radnju. I to je veliki plus kod njega.
Artemida je, kao što već rekoh, jedna luda vožnja koja ne prestaje. Život na Mesecu, sudeći po ovom romanu, deluje veoma moguć. Čitao sam i trilogiju Luna, koja ima nešto drugačiju priču i ideje o životu na Mesecu i obe su očaravajuće. I obe bude isto pitanje u nama – Da li ćemo jednog dana naseliti Mesec?
