Sigurno znate onaj osećaj kada vas knjiga kupi do te mere da naprosto morate da je pročitate na svakih nekoliko godina – u dovoljno razmaka da zaboravite na neke detalje, te možete delimično ponovo da ih proživite, a opet u dovoljno kratkim razmacima da ne morate predugo da čekate. Ja imam nekoliko takvih knjiga, ali jedna od njih pravi je skriveni dragulj – knjiga za koju nikad nije čula nijedna osoba koju sam pitala zna li o čemu se radi i knjiga koja na čuvenom Goodreads-u ima samo 11 ocena. Ta knjiga je „Zorijum – Planeta žena”, Božidara Damjanovića Benedikta (B. D. Benedikt).
Za početak, Božidar Damjanović, koji je, na zahtev izdavača da smisli neko „više strano” ime, na svoje inicijale dodao Benedikt, je pisac i reditelj jugoslovenskog porekla, koji živi i radi u Kanadi. Njegove knjige nikada nisam videla po knjižarama, a nisam sigurna ni kako sam ih otkrila. Nalazim ih polovne ili jednostavno čekam Sajam knjiga, kako bih još koju dodala u kolekciju.
Svaka njegova knjiga koju sam dosad pročitala bila je potpuno različita u odnosu na ostale. Ono što je kod Benedikta primetno je da koketira sa religijom u svojoj literaturi i čini mi se da je prilično religiozan, a takođe bih, po knjigama koje me još čekaju na polici, rekla da mu nisu strane ni teorije zavere. To definitivno ne zvuči kao moj fah, ali njegove knjige ipak su me privukle. Shvatam koliko ovaj spoj – religija i teorije zavere – zvuči kao da knjige o kojima govorim piše Miroljub Petrović, ali nisam još otišla u toliki ekstrem.
Ono što je primetno u njegovom stilu pisanja, u koji god žanr da zađe, je pokušaj poboljšanja ljudske duše. Neretko svoje likove stavlja u okruženje koje iz njih izvlači najbolje i najgore, kako bi bolje istražio smisao života. Zbog toga nije moguće da se zadrži u okviru jednog žanra i piše sve žanrove koje želi – od istorijske fikcije do naučne fanastike.
Ipak, „Zorijum – Planeta žena” je delo naučne fantastike, a njegov glavni fokus su, kako sam naslov kaže, žene – i to žene koje su odlučile da se bore za svoja prava, da se osamostale i pobegnu od tiranije muškaraca.
Sećam se da sam mislila da ne volim knjige naučne fantastike jer me filmovi tog žanra ne oduševljavaju, ali „Zorijum – Planeta žena”, taj skriveni dragulj pronađen na Kupindu, ubedio me je u suprotno. Upravo je „Zorijum – Planeta žena” knjiga koja mi je pokazala da će naučna fantastika, iako je ne čitam previše često, da postane jedan od žanrova u kojima najviše uživam.
Benedikt je u ovom romanu kreirao novu planetu, prilično specifičnog izgleda, podeljenu na tamnu i svetlu stranu. Ta podela je i bukvalna i simbolična. Na Zorijumu živi narod u kom vlada patrijarhat, ali do te mere da su žene u potpunosti potčinjene muškarcima i zabranjeno je učiti ih da govore i razmišljaju. Kako žive u najgorem obliku tiranije, morao je da se javi plamičak otpora i pobune, te su neke žene, naravno krišom, naučene da govore. Njihov plan da se, nakon hiljadu godina provedenih pod presijom kralja Rohe, odvoje i pređu na svetiju stranu planete. Da bi to uradile, moraju da pređu „Pustinju smrti”, a nisu ni svesne šta ih sa druge strane čeka.
Najinteligentna osoba ženskog pola ima detaljno razrađen plan o tome na koji način žene mogu da se odbrane od napasnika iz tame druge polovine planete, kao i kako, barem za neke pripadnike rase, može da osigura večni život.
Pisac je u delo uneo paradoksalne momente u kojima su preci polunepismene rase imali tehnologiju toliko naprednu da ljudski, ili čak nadljudski, um ne može da je pojmi.
Tipični elementi naučne fantastike na koje svi prvo pomislimo su u ovom delu primetni kod opisa korišćenog oružja, pojave veštačke inteligencije, ali je Benedikt imao i vrlo kreativan pristup žanru i osmislio je kako bi se ženske jedinke razmnožavale bez muškaraca, zarad osiguranja opstanka rase, ako uspeju da se oslobode njihove vlasti.
Benedikt vešto prebacuje loptu između likova, te tokom čitanja shvatate da je osoba za koju ste možda mislili da je nosilac radnje ima samo epizodnu ulogu. Njena uloga svakako može da bude veoma bitna za razvoj toka radnje, ali nije u pitanju protagonistkinja.
Ono što shvatate ukoliko ovoj knjizi, osim što je čitate zabave radi, pristupite i na malo dubljem nivou, je činjenica da, osim što je ova knjiga super zabavna, u sebi sadrži i veoma ozbiljne opise društva i socijalnih normi, koji nisu samo paušalno spomenuti ili gurnuti u zapećak, već su veoma neizostavan deo radnje.
Autor teksta: Jelena Ostojić
Možete me pronaći na sledećim društvenim mrežama:
Više tekstova od gostujućih bukstagramera možete pročitati ovde.