O knjizi Pisma mom sinu ne bih puno dužio. Iz naslova se vidi šta je ona i u tom smislu je divna. Možda sam očekivao malo više. Na momente deluje suvoparna i deluje kao da je autor proživeo tri života spominjući sva svoja iskustva, ali možda je u tome i draž. On je pristao na takav način života da je dosta proputovao i dosta toga spoznao i otkrio.
Iako je ova knjiga posvećena sinovima, podjednako neka poglavlja mogu čitati i ćerke. Ima tu i pisama o snazi, o ljubavi, o braku, o umetnosti, o gotovo svakoj grani života. U tome je i lepota ove knjige. Spominje se i religija, i seks, i vođenje ljubavi, spominje se i odnos prema starijima, kao i viđenje starih ljudi. Ova knjiga vas možda neće ničemu novom naučiti, ali će vam proširiti vidike, sigurno.
Kao što sam rekao, na momente mi je delovala suvoparno i zbog toga neću dati najveću ocenu, ali da je knjiga vredna, jeste. I sigurno ću bar neka od pisama ponovo pročitati.
