Čini se da u ovom trenu, kod mene bar, ni mira, ni mora, samo puno ljubavi. I svejedno sam pomislio da je pravi momenat da pročitam knjigu Mir more ljubav nakon dugo planiranja i odlaganja.
Đura Kelj je neko ko je primećen i čije knjige odavno viđam na bukstagramu. Pre tri godine sam pročitao njegovu prvu knjigu Diši, da prođe i iste sekunde sam naručio narednu dostupnu, upravo ovu. U početku nisam odmah želeo da je čitam nakon ovde, a onda su neke druge knjige dolazile na red.
I još jedan razlog što se odlagala je što sam obično čekao leto. Neretko je motiv među redovima leto i more, uživanje i vino, jedan pravi gušt. Zato sam želeo da i momenat čitanja bude u jednom takvom okruženju.
Moram da priznam da mi se prethodna knjiga malo više dopala. Možda je do toga što mi je ona knjiga došla u pravom momentu, što su mnoge reči bile kao hanzaplast na moje duševne rane u tom momentu. Prijala je i lečila me, podvlačio sam je i uživao u njoj. Ne mogu da kažem da u ovoj knjizi nisam uživao, niti da mi nije prijala. Samo se nisam pronašao u nekim redovima, nisam ih osetio.
Ipak, bilo je i onih redova koji su mi legli kao budali šamar, bili su pravo otrežnjenje. I upravo je to razlog što volim ovakve knjige i što planiram da ih kupujem i dalje. Što sa malo reči, u nekoliko redova, neko vam servira suštinu života i postojanja.
Nekad zaboravimo ko smo, gde smo pošli, odakle idemo i kakav smo put prošli pa dozvolimo sebi neka skratanja sa puta. Najbolje što mi se desilo u vezi sa ovom knjigom je što mi je dala motivaciju da nastavim da sanjam i da radim na ostvarenju svojih snova. I u tome je njena najveća lepota!
