Milan Šipka „Zašto se kaže?“

355

Sigurna sam da se svako od nas nekad zapitao zašto se nešto bas tako kaže i kako su određeni izrazi nastali. U našem jeziku ima dosta ustaljenih izraza , frazeologizama. Ima onih čije se značenje samo po sebi kazuje i koji su savršeno jasni, ali ima i onih  čije se poreklo može objasniti ukoliko se znaju okolnosti u kojima su nastali. Ova knjiga objašnjava poreklo i značenje mnogih frazeologizama koji su grupisani u četiri poglavlja.

U prvom su oni koji potiču iz grčke i rimske mitologije (Ahilova peta, Mlečni put, Sizifov posao, Pandorina kutija, Tantalove muke, Edipov komleks, Gordijev čvor…)

Drugi deo čine frazeologizmi čiji su koreni u Bibliji, narodnim predanjima, verovanjima i praznovericama (Adamova jabučica, Sodoma i Gomora, Kamen spoticanja, Neverni Toma, Kumova slama, Alfa i Omega…)

Treće poglavlje sadrži objašnjenja onih frazeologizama koji su u vezi sa istorijskim ličnostima i događajima (Pirova pobeda, Drakonske kazne, Spartanski odgoj, Nabiti rogove, Kolumbovo jaje, Španska sela, Baciti rukavicu, Staviti ruku u vatru, Dan D…)

U četvrtom poglavlju se pominju izrazi iz literature i života (Medveđa usluga, Kiselo grožđe, Ostati na cedilu, Labudova pesma, Pijan kao majka, Pala sekira u med, Preki sud…)

Od sto trideset naslova koji se nalaze u ovoj knjizi, navela sam samo neke. Autor nam najpre daje sjajnu priču, da bi na kraju završio objašnjnjem datog izraza.

Sigurna sam da ćete uživati u knjizi, kao što sam i ja. Dosta izraza sam znala, ali za mnoge sam znala samo značenje, ne i poreklo njihovog nastanka. S obzirom da mnogo volim grčku mitologiju, najviše sam se zadržala na prvom delu, pa ću sa vama podeliti delove priča o nekim grčkim junacima, koje možda već poznajete, ili ćete ih sada upoznati, kao i izraze koji se koriste. Uživajte!

Tantalove muke

Tantal je bio, kako legende kažu, miljenik bogova. Kao sin vrhovnog boga Zevsa uživao je naklonost svih bogova, koji su mu podarili sva bogatstva ovog sveta i smatrali ga sebi ravnim. Često je odlazio na Olimp, među bogove, gde je sedeo za njihovom trpezom u dvorcu gromovnika Zevsa i saznavao njihove tajne. Međutim, Tantal je mislio da mu je sve dopušteno, pa je krao hranu sa trpeze bogova i nosio na gozbe svojim smrtnim prijateljima. Toliko se uzoholio da je odlučio da se poigra sa bogovima i da iskuša njihovu vidovitost. Jednog dana priredio je bogovima gozbu, a kao najbolje jelo izneo je meso svog sina Pelopsa, koga je prethodno ubio. Bogovi su odmah otkrili podvalu i Zevs posla Tantala u Had, mračno carstvo mrtvih. Za svoj greh Tantal je osuđen na večitu patnju: da trpi glad i žeđ stojeći usred vode, kraj obilja hrane i slatkih plodova koje nije mogao dohvatiti jer bi izmicali čim bi posegao da ih ubere. Tako je nastao izraz  „Tantalove muke“ označava velike muke uopšte, posebno one izazvane blizinom željenog cilja, a nemogućnošću da se taj cilj ostvari.

Sizifov posao

Sizif je bio najmudriji, najlukaviji i najpokvareniji smrtnik stare Helade. Uspeo je da prevari Hada, boga mrtvih, koji ga je pustio među žive, verujući da je otišao da naredi svojoj ženi da prinese bogate žrtve, pa će se vratiti u carstvo senki. Pošto nije učinio ono što je obećao, već je nastavio da uživa raskošnim životom, Had je poslao po njegovu dušu koja je vraćena u mračno carstvo mrtvih i tu zauvek ostala. Zbog lukavstva, obmana i podvala, Sizif je osuđen na tešku kaznu: da uz strmu planinsku liticu večno gura ogroman kamen. Taman kad dođr do vrha, kamen mu izmakne iz ruku i stropošta se do samog podnožja.Izraz „Sizifov posao“ znači zamoran, zežak i uzaludan rad bez smisla i svrhe.

Pandorina kutija

Kada je Prometej ukrao bogovima vatru i podario je ljudima (izraz „Prometejev oganj“ označava neugasivu, unutrašnju težnju za postignućem visokih ciljeva, a reč prometejstvo znači borbu protiv sile i nepravde, prvoborac za neku spasonosnu ideju), Zevs naredi da se na ljude sruče razne nevolje. Tražio je svom sinu Hefestu da stvori biće koje će imati ljudski izgled i snagu, a glas i pogled sličan bogovima. Hefest stvori devojku kojoj dadoše ime Pandora („od svih obdarena“), spustiše je na zemlju i odvedoše Prometejevom bratu, Epimeteju, zajedno sa ukrašenom kutijom, kao Zevsov dar. Iako ga je Prometej savetovao da nipošto ne prima darove od bogova, Epimetej nije mogao odoleti iskušenju. Primio je Zevsov dar, a s njim i veliku nesreću za ljudski rod. Kad je Pandora otvorila zlatnu posudu da pokaže božanske darove, iz nje je izletelo mnoštvo zala i nesreća. Zavist, mržnja, bolest, smrt i druge nevolje napadoše  ljude, a na dnu posude ostala je samo nada jer je na znak Zevsa Pandora brzo zatvorila poklopac. Tako je jedino dobro, nada, ostalo nedostupno ljudima. Izraz „Pandorina kutija“ upotrebljava se kao slikovit naziv za izvor svakog zla ili dar koji uzrokuje nevolje i svađe.

Ahilova peta

Ahil je bio veliki junak Trojanskog rata, ali njegovo ime se pominje i van čuvenog Homerovog speva „Ilijada“, a razlog tome je njegova čuvena peta. Zašto je Ahil bio ranjiv samo u petu, legenda o tome kazuje sledeće:

Nakon što je rodila Ahileja, Tetida je želela da ga učini besmrtnim, odnosno neranjivim. Danju ga je mazala ambrozijom (božanskom mašću), a noću kalila na vatri. Iz istih razloga ga je stavljala u vodu podzemne reke Stiks. Jedino mesto koje je pri tom ostajalo nenakvašeno zaštitnom vodom bila mu je peta, za koju je majka držala Ahila potapajući ga u Stiks. Stoga je on jedino na tom mestu mogao biti ranjen. Tako je Ahilova peta“ postala izraz za  slabo, ranjivo mesti ili slabu tačku.

Još neki frazeologizmi

Evo još nekih frazeologizama iz ostalih delova ove knjige. Podsetiću vas na značenja, a ukoliko želite da saznate kako su nastale, objašnjenja ćete naći upravo u ovoj knjizi.

„Drakonske kazne“ ili pridev drakonski – preterano strog, neumoljiv, svirep.
„Pirova pobeda“ – pobeda kojom se dobija bitka, a gubi rat
„Kolumbovo jaje“ – jednostavno rešenje nakon nekog teškog problema“
„Crvena nit“ – osnovna misao ili ideja koja se provlači kroz neko delo, motiv koji se stalno ponavlja
„Labudova pesma“ – poslednji značajni rad ili delo nekog stvaraoca pre njegove smrti

Ima još mnogo zanimljivih izraza da se pronađe u ovoj knjizi, zato je danas ova knjiga moja preporuka. Mogla bih reći i  „topla preporuka“, ali onda bih volela da saznam poreklo ovog izraza. Znate li vi?

Srdačan pozdrav!
Jasmina

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Like
Close
Petrov svet Tiny Salt theme © Copyright 2020. All rights reserved.
Close