Knjiga koja govori o moći, odnosu muškarca i žene, životu pod lupom i uticaju društvenih mreža, kako piše u sinopsisu na njenoj poleđini. Teme, koje nam nisu strane i koje oslikavaju našu svakodnevnicu, sigurno će privući brojne čitaoce.
U centru priče je porodica Farel. Žan je politički novinar, poznat i priznat, mada već u godinama kada mora da bude spreman na borbu da bi održao svoju poziciju. Posvetio je čitav život politici i novinarstvu. Njegov posao je njegova najveća strast.
Žanova supruga Kler poznata je po svom feminističkom angažmanu. Skoro trideset godina je mlađa od supruga i zahvaljujući njemu progurala se u društvenu i intelektualnu sredinu. Dugo ju je stavljao u potčinjen položaj, sve dok nije odlučila da vodi život prema vlastitim pravilima.
Ono što ih je najčvršće povezivalo je njihov sin Aleksandar, mladić koji studira i pred kojim je život, pa bi se to uzelo kao svetla, društvena strana njegovog života. Njegov život ima i mračnu stranu, ili možemo reći da je tek imati. Bio je preosetljiv, zatvoren i stidljiv, pokušao je da se ubije… Na početku romana dosta toga saznajemo o ovoj porodici i njihovoj prošlosti, a zatim kreće zaplet.
Jedan pogrešan korak i u trenu se ruši sve, porodica, društveni ugled, život. Optužba za silovanje će ovu porodicu voditi ka propasti i nestajanju onoga što su do tad stvarali. A onda slede različite percepcije istog događaja…
U životu nikada nismo daleko od pada, od greške u proceni koja za nekoliko sekundi može uništiti sve što smo čitavog života gradili. Vaš život u svakom trenutku može da se pretvori u tragediju. Dovoljna je sitnica da sve izgubite. Na ovom suđenju ne postoji jedna, već dve istine, dva različita načina da se gleda na stvari, dve percepcije iste scene.
— Ljudska posla, Karin Tuil
Često vas razočara život, vi sami, drugi. Možete pokušati da budete pozitivni, i neko će vam na kraju pljunuti svoju negativnost u lice, to se potire, crkavalo se za tom osrednjom ravnotežom, ali polako, na mahove, uz umirujuće pauze koje su nudile kratku euforiju: bilo kakvo priznanje, ljubav, seks-bleskovi, uverenje da ste živi. Takav je poredak stvari. Čovek se rađa, umire; u međuvremenu, uz malo sreće, voli, bude voljen, to ne potraje, pre ili kasnije bude zamenjen. Nema svrhe buniti se, LJUDSKA POSLA imaju svoj nepromenljivi tok.
— Ljudska posla, Karin Tuil
