Karin Tuil “Ljudska posla”

202

Knjiga koja govori o moći, odnosu muškarca i žene, životu pod lupom i uticaju društvenih mreža, kako piše u sinopsisu na njenoj poleđini. Teme, koje nam nisu strane i koje oslikavaju našu svakodnevnicu, sigurno će privući brojne čitaoce.

U centru priče je porodica Farel. Žan je politički novinar, poznat i priznat, mada već u godinama kada mora da bude spreman na borbu da bi održao svoju poziciju. Posvetio je čitav život politici i novinarstvu. Njegov posao je njegova najveća strast.

Žanova supruga Kler poznata je po svom feminističkom angažmanu. Skoro trideset godina je mlađa od supruga i zahvaljujući njemu progurala se u društvenu i intelektualnu sredinu. Dugo ju je stavljao u potčinjen položaj, sve dok nije odlučila da vodi život prema vlastitim pravilima.

Ono što ih je najčvršće povezivalo je njihov sin Aleksandar, mladić koji studira i pred kojim je život, pa bi se to uzelo kao svetla, društvena strana njegovog života. Njegov život ima i mračnu stranu, ili možemo reći da je tek imati. Bio je preosetljiv, zatvoren i stidljiv, pokušao je da se ubije… Na početku romana dosta toga saznajemo o ovoj porodici i njihovoj prošlosti, a zatim kreće zaplet.

Jedan pogrešan korak i u trenu se ruši sve, porodica, društveni ugled, život. Optužba za silovanje će ovu porodicu voditi ka propasti i nestajanju onoga što su do tad stvarali. A onda slede različite percepcije istog događaja…

U životu nikada nismo daleko od pada, od greške u proceni koja za nekoliko sekundi može uništiti sve što smo čitavog života gradili. Vaš život u svakom trenutku može da se pretvori u tragediju. Dovoljna je sitnica da sve izgubite. Na ovom suđenju ne postoji jedna, već dve istine, dva različita načina da se gleda na stvari, dve percepcije iste scene.

Karin Tuil

Često vas razočara život, vi sami, drugi. Možete pokušati da budete pozitivni, i neko će vam na kraju pljunuti svoju negativnost u lice, to se potire, crkavalo se za tom osrednjom ravnotežom, ali polako, na mahove, uz umirujuće pauze koje su nudile kratku euforiju: bilo kakvo priznanje, ljubav, seks-bleskovi, uverenje da ste živi. Takav je poredak stvari. Čovek se rađa, umire; u međuvremenu, uz malo sreće, voli, bude voljen, to ne potraje, pre ili kasnije bude zamenjen. Nema svrhe buniti se, LJUDSKA POSLA imaju svoj nepromenljivi tok.

Karin Tuil

Da li Vam se svidela ova objava?

Budite u toku sa novim objavama na blogu.

Sačekajte trenutak...

Hvala Vam što ste se prijavili!
Proverite Vaš inbox ili spam/junk za mail dobrodošlice!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Like
Close
Petrov svet Tiny Salt theme © Copyright 2020. All rights reserved.
Close